0
U Srbiji su u martu oboreni brojni rekordi kada je u pitanju visina temperature vazduha, što je za stručnjake očekivana posledica klimatskih promena i najava sušnih leta koja nas sve više čekaju u godinama koje dolaze. Sem što ta paklena leta neće biti prijatna za svakodnevno preživljavanje, ona će ozbiljno da nas udare po džepu zadajući gubitke ekonomiji zemlje.
Ovaj mart bio je najtopliji mart u Srbiji od kada se vrše merenja, odnosno od 1951. godine, pokazuju podaci Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ). Na nivou cele zemlje, prema tim podacima, bilo je za 3,7 stepeni Celzijusa toplije od tridesetogodišnjeg proseka martovskih temperatura (1991-2020).
Na brojnim mernim mesta od Sombora preko Negotina do Crnog Vrha postignute su rekordne temperature za ovaj period godine. U Novom Sadu je odstupanje temperature od tridersetogodišnjeg proseka čak 4,6 stepeni, kao i u Valjevu, Loznici, Kikindi i Zrenjaninu.
I Beograd je postigao rekord, sa prosečnom temperaturom od 12 stepeni, a s obzirom da evidencija temperatura u Beogradu seže do davne 1888. to znači da nijedan mart u poslednjih 136 godina u prestonici nije bio topliji od ovoga koji je za nama.
Najviša dnevna temperatura od 30 stepeni Celzijusa je izmerena 30. marta u Ćupriji. Ovo se, prema definicijama meteorologa, može smatrati tropskim danom. Istog dana u Beogradu je bilo 29,3 stepena Celzijusa.
U ovom martu je, prema podacima RHMZ, zabeležen najmanji broj ledenih dana u istoriji merenja na Кopaoniku, kao i minumum mraznih dana u istoriji merenja na Zlatiboru.
Na Kopaoniku i Crnom Vrhu je evidentirana najmanja visina snežnog pokrivača u istoriji merenja, kao i najmanji broj dana sa snežnim pokrivačem na Zlatiboru i u Sjenici.
Globalno zagrevanje čini svoje i sve ovo jasno pokazuje da idemo ka klimi sa višim temperaturama.
Profesorka Poljoprivednog fakulteta u Beogradu Mirjam Vujadinović Mandić, inače doktor meteorologije, kaže za Nova.rs da je to očekivana posledica klimatskih promena.
“U našoj atmosferi je sve više gasova sa efektom staklene bašte, koji zdržavaju toplotno zračenje u blizini Zemlje i ne dozvoljavaju im da odu u više slojeve i napusti atmosferu. Pošto se ti gasovi zadržavaju u nižim slojevima atmosfere i ponovo zagreva zemlju. Zato je na Zemlji sve toplije. Taj trend će se nastaviti sve dok se ne zaustavi efekat staklene bašte i dok se koncentracija tih gasova ne smanji” objašnjava.
Srbija se, prema njenim rečima, nalazi u široj oblasti Mediterana koja se zagreva brže od proseka cele planete i mi ćemo sve više biti izloženi sušama u toku letnje sezone.
“Nama su leta bila godišnja doba sa velikom količinom padavina, ali sada se sada te letne padavine smanjuju. A one su vrlo važne. Najpotrebnije su poljoprivredi, živom svetu i vegataciji, ali su isto tako ključne za potrebe stanovništva i industriju”, upozorava.
Te privredne grane će se, kako dodaje, takmičiti za raspoložive količine vode, koje će opet tokom leta biti sve manje.
0
0
2
“Sa sve višim temperaturama tokom leta, koje ćemo imati sve češće, čak i da ne dođe do ovog nedostatka padavina, koji je izvestan, imaćemo sve manje raspoložive vode, jer će rasti potrebe i stanovništava i industrije. U svakom slučaju čekaju nas sve sušnija leta” naglašava.
Naravno, sve te promene uticaće prevenstveno preko poljoprivrede, ali i privrednih grana, na ekonomiju zemlje.
“Mi smo najveće štete imali u poljoprivredi 2012. godine kada smo imali veliku sušu sa veoma visokim temperaturama. Tada je procenjena šteta od najmanje 2,4 milijarde dolara u poljoprivrednoj proizvodnji. Ukoliko se nastavi ovaj tempo emitovanja gasova sa efektom staklene bašte, takve godine bismo mogli da imamo sve češće, pa bi moglo da se desi da do kraja veka skoro svaka bude sušna” ističe.
Kako navodi naša sagovornica te 2012. godine, Srbija je imala 50 odsto manji prinos kukuruza, koji je jedan od naših ključnih izvornih aduta kada je u pitanju poljoprivreda, pa samim time i bitna stavka u našem bruto domaćem proizvodu.
“Kukuruz je jako osetljiv na sušu, jer mu je u tim kritičnim fazama voda neophodna i ako se desi suša, to uništi prinos i kvalitet, a sve to utiče na dohodak zemlje. Zato moramo prilagoditi poljoprivrednu proizvodnju, ali i druge oblasti novonastalim uslovima, kako bismo zaštitili i ekonomiju, ali i zdravlje ljudi i životnu sredinu” zaključuje dr Mirjam Vujadinović Mandić.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare