Veliki kašalj se ne zaustavlja: Simptomi slični gripu, ni lekari ne znaju kako da ih razlikuju

U Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj, do sada je bilo hospitalizovano nešto manje od desetoro dece, a broj zaraženih je daleko veći.

“Ono što nas čudi je da, pored beba koje zbog uzrasta još nisu ni stigle da se kompletno vakcinišu, ima dosta zaražene dece koja su školskog uzrasta, među kojima su neka delimično vakcinisana, a druga potpuno. Nijedna vakcina ne štiti od virusa 100 odsto, ali pomaže da simptomi budu blaži. Žive vakcine su najjače, one su se nekada primale, ali nose najviše rizika, pa se zato prešlo na acelularne. One su bezbednije, međutim kod ovih vakcina, koje primaju naša deca, neophodno je da obuhvat vakcinacijom bude 95 odsto. Čim padne ispod ovog procenta, dolazi do probijanja kolektivnog imuniteta, što smo, nažalost, dočekali, posle mnogo godina”, objašnjava za Nova.rs dr Snežana Rsovac,  specijalistkinja pedijatrije i dečje pulmologije u ovoj ustanovi.

Dijagnoza posle testiranja

Sve je više dece zaražene gripom, a zbog slične simptomatologije, lekari neretko šalju pacijente na testiranje.

“Manji opseg vakcinacije, nešto preko 80 odsto, kako kažu u Batutu, nedovoljan je da održi kolektivni imunitet i cela naša populacija je u opasnosti od zaraze. Trebalo bi da bude minimum 95 odsto obuhvat, da bismo iole bili zaštićeni. Zbog naleta velikog kašalja, a sad i gripa, dešava se da moramo da šaljemo pacijente na testiranja, ako ne možemo da postavimo dijagnozu, a ona se rade tehnologijom PCR-a. Međutim, postoje minimalne razlike, kod gripa se javlja veća temperatura, a kašalj vremenom prolazi, dok je kod pertussisa, kašalj sve jači iz dana u dan i šta god radili, čini vam se da nikada neće proći i da samo pojačava intenzitet”, naglašava dr Rsovac.

U domovima zdravlja, veliki kašalj sporadično se javlja i kod odraslih.“Mnogo je ljudi koji kašlju, svakodnevno na desetine njih dolazi sa tim simptomom. S obzirom da imamo i sve više gripoznih, pojedine pacijente sa uputom šaljemo u Batut na testiranje, da rade bris ždrela, na osnovu čega im postavljamo dijagnozu. Veliki kašalj je najzastupljeniji među školskom decom. Kolektivni imunitet očigledno više ne postoji, jer je obuhvat vakcinacijom opao već drugu godinu za redom i sada i vakcinisani oboljevaju, ali imaju blaže simptome. Zbog nedovoljnog obuhvata vakcinacijom, možemo da očekujemo da nam se vrate i drugi virusi za koje smo verovali da su ostali u prošlosti, a protiv kojih i dalje primamo obavezne vakcine, bar oni koji ih ne izbegavaju”, objašnjava za Nova.rs doktorka opšte prakse u jednom beogradskom domu zdravlja.

Nedovoljan obuhvat vakcinacijom

Da je manjak vakcinacije doprineo širenju velikog kašlja slažu se i infektolozi.

“Mali obuhvat vakcinacije kod dece, izaziva povratak zaboravljenih, pritajenih bolesti, ali i odrasli se razboljevaju, najčešće u 50. ili 60. godini života kada vakcina koju su primili u mladosti, više nije delotvorna“, kaže za Nova.rs prof. dr Jovan Ranin, infektolog sa Infektivne klinike u Beogradu.Epidemiolozi, međutim, smatraju da je veliki kašalj uvek bio prisutan, ali smo bili imuni, tačnije zaštićeni od infekcije.“Nikada ta bolest nije nestala. Uvek je bila tu negde, ali pertusis i parapertusis, se tokom decenija izmenio u odnosu na vakcinu koju smo svi primili. Ranije smo dobijali vakcinu koja je bila jača, bolje štitila od infekcije, ali je izazivala neželjena dejstva. Sada, međutim, imamo modernu vakcinu koja nema neželjenih dejstava, ali je i manje efikasna i štiti tek nekoliko godina”, objašnjava za Nova.rs dr Zoran Radovanović, epidemiolog.Podsetimo, direktorka Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ Verica Jovanović, rekla je da je u Srbiji registrovano tri tipa virusa gripa i da se očekuje povećanje obolelih u periodu slavlja i većih okupljanja u vreme predstojećih praznika, a kad je reč o velikom kašlju, naglasila je da je do sada evidentirano 614 slučajeva.

Ona je apelovala na roditelje da ne odlažu vakcinaciju svoje dece i podsetila da se deca mogu vakcinisati kada napune dva meseca.Naime, broj obolelih od velikog kašlja na teritoriji Beograda u poslednjih pet godina se kretao od 29 registrovanih slučajeva 2018. godine, 14 slučajeva 2019, tri slučaja 2020, dva slučaja 2021, dok u 2022. godini nije bilo prijavljenih infekcija, a do polovine decembra 2023. godine ukupno je prijavljeno 614 slučajeva.Takođe, broj obolelih od velikog kašlja raste i u zemljama regiona, a fatalni ishod desio se ove godine u Bosni i Hercegovni, kada je dvomesečna beba preminula usled posledica ove bolesti.

Prema Izveštaju o sprovedenoj imunizaciji u Srbiji u 2022. godini najniži obuhvat od 85,8 odsto vakcinom protiv velikog kašlja, registrovan je na teritoriji Beograda. Kada su u pitanju opštine, najniži obuhvat beleži Mionica sa samo 56 odsto.Najniži obuhvat prvom revakcinacijom registrovan je u Južnobačkom okrugu (68,3 odsto), a gledano po opštinama, najslabiji je Tutin sa 28,7 odsto, dok druga revakcinacija najniži obuhvat beleži u Pčinjskom okrugu (76,5 odsto).U Srbiji se od 1. januara 2015. godine, primarna vakcinacija protiv difterije, tetanusa, velikog kašlja, dečje paralize i oboljenja izazvanih hemofilusom influence tip b, sprovodi sa tri doze kombinovane petovalentne vakcine (DTaP-IPV-Hib).***BONUS VIDEO: Građani Smedereva o epidemiji morbila u njihovom gradu

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=anketasmederevoomorbilamagp-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5202721"]