Užička srednjovekovna tvrđava dobija nekadašnje obrise

Od 14. veka kada je sagrađena, do 19.kada je porušena pa 20. kada je obrušavana ali i delimično rekonstruisana, srednjovekovna tvrđava u Užicu dobija novi izgled, onakav kako se pretpostavlja da je nekada bio.Obnova je počela konzervacijom zidina a onda se nastavilo po fazama, obnavljanje jednog po jednog dela tvrđave. Prva faza u kojoj se u Gornjem gradu obnavljaju citadela i kula, na samom su kraju.

U radove koji traju više od tri godine, uključen je Konzervatorski nadzor Zavoda za zaštitu spomenika kulture Kraljevo. Da svaki kamen bude na svom mestu budno prati arhitekta-konzervator Rajko Čubrić koji je učestvovao i u delimičnoj konzervaciji osamdesetih godina.„Ovo je zaista hrabar zahvat za Užice koje je pokrenulo sve ovo jer u ovom vremenu su retka interesovanja za ovako nešto. Ovo će biti jedna zanimljiva priča pre svega za posetioce i turističku ponudu Užica. Za nas konzervatore manje više, mi ne volimo kompletne rekonstrukcije jer nema za njih podataka. Sem kada nemate savremenike koji su to iscrtali, u principu nikada nemate verne podatke. Kulu tvrđave rekonstruišemo na osnovu onoga što su naši profesori i turski putopisci zatekli. Pokojni Marko Popović, koji je bio ekspert za gradove, dao je jedno svoje rešenje i mislim da, ako smo uspeli da uradimo nešto, to je 99% i to je dovoljan razlog da možemo da dozvolimo neku rekonstrukciju“, kaže za Nova.rs Čubrić.Pored dela tvrđave čija je rekonstrukcija pri kraju, Stari grad čine još dve celine, srednji i donji grad. Srednji grad se neće dalje rekonstruisati, sem što su obnovljen jedan deo zida. Besmisleno je, kaže Čubrić, bilo šta raditi, jer su nekadašnje kule porušena zajedno sa stenom na kojoj su bile, pa preciznih podataka nema a sve bi iziskivalo ogroman posao bez autentičnog rešenja. Konzerviran je i ostaće u tom izgledu ali će zajedno sa donjim gradom i vodenom kulom, čija se rekonstrukcija dalje planira, činiti drugi pristup gradu sa magistrale odakle će se graditi pešački most.

„Taj most nije postojao ali je on nužno zlo, jer ništa ne znači da nešto konzervirate i gradite a da to nije pristupačno ljudima. Najveći kulturni spomenici koje ovaj svet poznaje su pristupačni na neki savremen način. Ova tvrđava je nepristupačna, prilaz iz grada je neprijatan i ne dozvoljava da se do njega doveze autobus sa grupom turista. Taj most će sigurno narušiti ambijent ali ono što će da doprinese je mnogo važnije a to je afirmacija kulturnog nasleđa“, ističe konzervator ČubrićUžički Stari grad, zajedno sa Starom hidrocentralom koja se nalazi na obali Đetinje u njegovom podnožju, čini jednu teritorijalnu celinu užičkog kulturnog nasleđa. Za one koji bi iz grada , od mesta gde se nalazi Stara hidrocentrala, hteli da stignu do tvrđave, postoji i jedna pešačka staza koju je moguće obnoviti ali to je još uvek samo ideja. Kada se obnovi vodena kula, postoji mogućnost izgradnje vertikalnog lifta, konačna odluka nije doneta ali je važno da postoji pristup i iz tog dela grada.U obnovu i rekonstrukciju Starog grada do sada je uloženo oko 60 miliona dinara od čega je Užice izdvojilo oko 16, resorna ministarstva više od 30 a američka ambasada je donirala osam miliona dinara.„Završetkom ovog dela, nastavljamo dalje sa projektima za vodenu kulu koja je najveći, najozbiljniji ali i najskuplji projekat. Plan nam je i da u srednjem gradu uradimo jedan vidikovac a ono bez čega ovo ništa neće dati očekivane rezultate, u smislu posete, je izgradnja pešačkog mosta koji će povezivati magistralni put i tvrđavi, kako bi svi oni koji požele, mogli da se zaustave i prošetaju do tvrđave. Od Ministarstva turizma smo dobili obećanje da ćemo dobiti sredstva za geotehnička i geomehanička ispitivanja mosta, što je oko 12 miliona dinara“, rekao je za naš portal zamenik gradonačelnice Užica Dragoljub Stojadinović.

Pešački viseći most, koji će povezati magistralu sa podnožjem tvrđave biće dug 105 a širok tri metra a sam po sebi predstavljaće atrakciju. Pored magistrale biće urađen i adekvatan parking, kako bi svi oni koji požele da prošetaju do tvrđave, mogli bezbedno i da se zaustave. Srednjovekovna tvrđava Nikole Altomanovića, užički Stari grad, nemoguće je ne videti sa magistralnog puta koji vodi ka Zlatiboru, Crnoj Gori i BIH. Predstavlja svojevrsnu kapiju grada, jer je na samom ulazi odnosno izlazu iz Užica.Sada je jasno da je Stari grad bio i sramota Užica, pre svega zbog ophođenja prema njemu, čak nije bio ni u planu i programu redovnog čišćenja i održavanja. Decenijama unazad za Užičane je bio svojevrsna pretnja i strepnja. Najčešće su ga posećivali mladi Užičani, jedni radi ljubavi, avanture i radoznalosti, drugi zbog alkohola i opijata, a na žalost nije malo ni onih koji su svoj život završili padom sa ove tvrđave, bilo zbog nesmotrenosti ili lične odluke da tako okončaju svoj život.U obnovu Starog grada se ušlo sa volonterskim akcijama čišćenja a onda su iz šiblja, korova i kamena, pored zmija, izmilele svest, odgovornost i spoznaja, da je baš ta tvrđava možda najveća blago užičke čaršije.