Zahvaljući imunizaciji danas u neposrednom okruženju više nemamo strah ili smrt od bolesti, kao što je to bio slučaj u vreme kada nisu postojale vakcine, a mladi sumnjaju u njih, ocene su gostiju u večerašnjem "Utisku nedelje" na TV Nova S.
„Naše majke su gubile decu od morbila i velikog kašlja, a zahvaljujući vakcinama mlade generacije to nisu videle u svom neposrednom okruženju“, istakla je dr Ivana Begović Lazarević iz Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograda.
Govoreći o epidemiji malih boginja u Smederevu, ona je navela da, ukoliko dođe do širenja zaraze i van Smedereva, ne očekuje da će doći do obima epidemije kakva je bila 2017. i 2018. godine.
„Mi imamo epidemiološki povezane slučajeve morbila i to je epidemija lokalnog karaktera jer je vezana za taj boravak u bolnici u Smederevu“, rekla je ona.
Begović Lazarević je navela da jedan oboleli može da zarazi do 18 osoba u svom okruženju.
„Cilj društva kao tekovine je da imamo inovacije koje poboljšavaju kvalitet života i da ne budemo bolesni ako ne moramo. Od 100 dece potrebno je da njih 95 pruži ‘bedem’ virusu da on ne može između njih da dođe do ‘suvih grančica’ (najosetljivijih). Došli smo do društva u kojem ne vidimo obolele ni od dečje paralize, ni od zauški, ni od morbila, a to je sve napravila vakcinacija“, rekla je ona i dodala:
„U naše vreme i vreme naših roditelja, deca su umirala u prvim godinama života, porodice su bile desetkovane od tetanusa ili velikog kašlja… Tada su se od morbila, kada nije bilo vakcine, dobijale upale pluća i mozga i od toga se umiralo.“
Dr Begović Lazarević je istakla da su ciljna grupa kojoj se večeras obraćaju roditelji koji su zbunjeni i uplašeni.
Ona je istakla da je vakcina najrigoroznije kontrolisani imunološki preparat.
„Ljudi se plaše nečeg što je najrigorznije kontrolisano, a olako uzimamo lekove šakom i kapom. Kupujemo i dolazimo do antibiotika bez konsultacija sa lekarom, a plašimo se vakcine“, ocenila je dr Begović Lazarević.
Dr Begović Lazarević je navela da ne postoji nikakva uzročna povezanost između autizma i ove vakcine, već jedino poklapanje između ove dve stvari jeste vreme.
„Vreme kada se daje MMR vakcina je vreme kada roditelj primeti te prve znake autizma“, rekla je ona u „Utisku nedelje“ na TV Nova S.
Na više od 14 miliona dece urađene su studije koje su, kako je istakla epidemiološkinja, dokazale da ne postoji veza između autizma i MMR vakcine.
Da je njihova ciljna grupa kojoj se obraćaju neodlučni roditelji koji imaju bojazni oko vakcinacije, saglasan je i profesor dr Dragoslav Popović, konsltant UNICEF-a za imunizaciju i predsednik Udruženja za javno zdravlje Srbije.
On je istakao da oni roditelji koji su „u ekstremu“, odnosno na antivakserskom polu, jesu ljudi za koje je potrebno uložiti više energije.
Popović je kao primer naveo i vakcinaciju protiv koronavirusa, kao najmasovniju imunizaciju koja se desila, navodeći da su najveće nepoverenje prema cepivu imali upravo mladi, koji treba tek da postanu roditelji.
On je istakao da kao društvo imamo obavezu i da zaštitimo decu koja ne mogu da prime MMR vakcinu zbog određenih stanja.
„Ima dece koja ne mogu da dobiju vakcinaciju i mi imamo obavezu da štitimo i tu decu, koja ne mogu da prime vakcinu. Mi imamo cilj, a to je obuhvat svim vakcinama od 95 posto“, rekao je on u „Utisku nedelje“.
„U Americi se desio slučaj koji je u suštini promenio čitavu sliku o obaveznosti vakcinacije za morbile. Otac deteta koje je imalo imunodeficijenciju tužio je druge roditelje i rekao da će njihova deca doneti morbile u obdanište i zaraziće se druga deca koja nisu vakcinisana, od kojih njegovo neće preživeti. To je bilo pre šest godina i sada je to slučaj koji je napravio razliku u odnosu na gledanje na vakcinaciju“, dodao je on.
On je upozorio da u Srbiji imamo situaciju da roditelji treba da donesu potvrdu da je dete vakcinisano kada ulazi u jaslice ili školu, a to se zaobilazi na različite načine, što predstavlja problem.
„U Konvenciji o pravima deteta imate visoku kategoriju koja se zove najbolji interes deteta i smatra se da isključivo profesionalci mogu da sude o tome… Imate još jednu kategoriju a to je svako dete ima pravo na najbolju moguću uslugu i MMR vakcina spada u najbolji interes deteta i najbolju moguću uslugu“, rekao je Popović.
Kada se govori o obaveznosti vakcinacije, Popović je istakao da na to gleda kao nešto na šta se država obavezala da obezbedi dobru vakcinu i za svu decu, ali da obezbedi i sve informacije o dilemama koje bi roditelji mogli da imaju“, rekao je on i dodao:
„Tokom kovida se pokazalo da mi lutamo kao ‘guske u magli’. Pojavile su se neke vrlo retrogradne stvari, imali smo tuberkulozu, sad morbile.“
Profesor Georgios Konstantinidis, predsednik Udruženja pedijatara Srbije, rekao je da je situacija oko malih boginja posledica netačnih informacija koje se šire.
„Katastrofa bi bilo da kao jedno napredno društvo proživljavamo ono što je naša generacija i generacija naših roditelja. Ova situacija je društveni i sociološki problem koji se samo ispoljava kroz vakcinaciju. Ovo je problem odnosa našeg društva prema vrednostima obrazovanja i znanja i to je ono što je dominantno“, rekao je Konstantinidis.
On je naveo i da ne postoje jasne posledice za one koji ne poštuju Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti.
Dodaje i da je činjenica da kada pedijatar prijavi nekog roditelja koji odbije da vakciniše svoje decu „sud je gotovo uvek isključivo na strani roditelja“.
„Spomenuti zakon o zaštiti stanovništva od bolesti je u suprotnosti sa zakonom koji reguliše prava pacijenata u kom se navodi da roditelj ima pravo da odluči da li će njegovo dete dobiti vakicnu“, rekao je ona.
Istakao je da je neophodan angažman čitavog društva kako bi se rešio ovaj problem oko vakcinacije.
Osvrnuvši se na priču o ljudima koji su imali najmanje poverenja prema vakcinaciji protiv koronavirusa, Konstantinidis je rekao da su to mladi ljudi koji pripadaju toj grupi roditelja koji treba da dovedu dete na vakcinaciju.
„Oni se ne informišu iz konvencionalnih udžbenika, već se oni informišu sa interneta, putem društvenih mreža“, rekao je on.
Dodao je da je donekle potrebno izmeniti i način vođenja evidencije o vakcinaciji.
Predsednik Udruženja pedijatara Srbije je rekao da problem smanjenog obima vakcinacije može rešiti prinudno da „država lupi šakom o sto“ i to bude rešeno na godinu ili dve, ili da nađe trajno rešenje što zahteva angažman čitavog društva.
***
BONUS VIDEO – Prete li male boginje
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar