Begović: Ljudi poput Šarčevića znaju kome treba pretiti

Izbor novog rektora Beogradskog Univerziteta predstavlja pobedu države, odnosno vrha vlasti koji je bio direktno uključen u to, rekao je večeras u "Utisku nedelje" redovni profesor Pravnog fakulteta Boris Begović, dodajući da "ljudi poput Mladena Šarčevića jako dobro znaju kome treba obećavati, kome pretiti, a ko se ne može slomiti". To je njihov posao i u tome su uspešni, što pokazuje rezultat glasanja, dodao je on.

Gosti Olje Bećković osim Begovića, bili su i Ognjen Radonjić profesor sa Filozofskog fakulteta i profesor Hemijskog fakulteta Radomir N. Saičić, a tema o kojoj su raspravljali bio je nedavni izbor Vladana Đokića, dekana Arhitektonskog fakulteta u Beogradu za novog rektora Beogradskog Univerziteta koji je u javnosti postao poznat poslednjih nedelja pošto mu je javnu podršku u izboru pružio bivši ministar prosvete Mladen Šarčević, zbog čega ga je deo javnosti i univerzitetske zajednice doveo u vezu sa aktuelnom vlašću.

Oni su pokušali da odgovore na pitanje da li je „slomljena, oteta i savladana“ poslednja nezavisna institucija u Srbiji, odnosno da li je država „otela“ državni univerzitet ili su profesori i studenti predali BU državi.

Prema mišljenju Begovića, ovakvim izborom rektora pala je autonomija Beogradskog Univerziteta (BU), a način na koji je sprovedeno nasilje nad voljom akademske zajednice treba mnoge ljude da uozbilji.

„Ovo što se danas dešava Univerzitetu dešavaće se sve više i više mnogima, onima koji danas rezonuju da nije bitno šta se dogodilo na BU, da li je izabrana osoba A ili B, a vrlo je bitno, zato što su predstavnici akademske zajednice na Senatu BU jasno stavili do znanja koji je to kandidat po volji Univerziteta i akademske zajednice, a Savet je doneo drugačiju odluku“, istakao je Begović.

Napominjujući da procedura jeste ispoštovana i da je na Senatu, koji predlaže kandidate, bivša rektorka Ivanka Popović dobila 27, a Đokić 17 glasova, on smatra da je ta razlika ubedljiva i da su svi predstavnici univerziteta na Senatu glasali za Popovićku ona bi bila izglasana za rektora i do ovoga ne bi došlo.

„Da li je ovo pobeda države ili je Univerzitet omogućio tu pobedu, ja mislim da to ne isključuje jedno drugo. Ovo jeste pobeda države, odnosno vlasti, jer je ova kampanja za izbor drugačijeg rektora išla sa vrha, da je vrh vlasti bio direktno uključen, odnosno Aleksandar Vučić. Mislim da ova odluka Saveta BU nije mogla da bude donesena na način na koji je donesena bez njegovog direktnog upliva, a ko je odrađivao posao je drugo pitanje“, naglasio je Begović.

Prof. Ognjen Radonjić je bio drugačijeg mišljenja.

„Nisu oni pobedili, nego smo se mi predali“, rekao je on u „Utisku nedelje“, napominjujući da je to rezultat dugogodišnjeg ćutanja univerzitetske zajednice.

On je podsetio da u prethodnom periodu prilikom izbora rektora nije bilo trzavica jer je Ivanka Popović bila jedini kandidat.

„Đokić je na Senatu dobio 17 glasova, dovoljno za drugi krug, dobio je legitimitet“, objasnio je Radonjić, dodajući da se „prevrat desio na Senatu, a ne na Savetu BU“.

Profesor  Hemijskog fakulteta Radomir N. Saičić misli da je ovde reč o postepenoj degradaciji Univerziteta i da je ranije pozicija univerzitetskog profesora podrazumevala autonomnost, da je on taj koji daje primer svojim studentima i da se ne mogu potkupiti, ali da se vremena menjaju.

„Moderna vremena donose nove običaje. Ovo bih nazvao izgubljenom bitkom, ali ne i izgubljenim ratom. Izbor rektora je formalno ispravna, ali moralno neispravna odluka“, rekao je on, dodajući da kada govori o nemoralnosti misli na Savet BU.

Upitani čime su profesori BU mogli biti ucenjeni i kako je bivši ministar Šarčević mogao da utiče na njih, Boris Begović je rekao da „ljudi poput njega jako dobro znaju kome treba obećavati, kome pretiti, a ko se ne može slomiti“.

„To je njihov posao i u tome su uspešni. Oni to rade jako dobro što pokazuje rezultat glasanja na Savetu BU. Da li su u pitanju organizovane turneje kandidata za novog rektora i prorektora, odlazak u Vinču ili u time što u svoju kancelariju u Palati Srbije poziva dekane fakulteta, šta im govori ne znam, ali znam da zna šta treba da im kaže“, rekao je Begović, dodajući da to govori na osnovu informacija koje je prikupio i da bi voleo da „Šarčević izađe i kaže da to nije tačno ili da to kaže novoizabrani rektor Vladan Đokić“.

Prema mišljenju prof. Salčića, dosadašnja rektorka Ivanka Popović kao da je pomalo posustala u odbrani BU, da na neke probleme nije odgovorila tako radikalno, da neka pitanja nisu rešena, a možda je i izgubila jedan deo simpatija akademske zajednice.

Upitani koliko ima istine u spekulacijama da je neizbor Ivanke Popović kazna za oduzimanje doktorata ministru finansija Siniši Malom i da li deluje moguće da bi izbor Đokića, kako se smatra, po nalogu vlasti,  mogla biti najava neke nove Uprave BU da nađe način da Malom vrati doktorat, Salčić kaže da „ne bi sa takvim očekivanjima sačekao novog rektora i da misli da bi se on time strahovito kompromitovao“.

Na pitanje da li postoji neka vrsta razočarenja Ivankom Popović, Begović je rekao da govoreći iz ličnog ugla, smatra da je bilo premalo energije koju je ona iskazala pogotovu poslednjih godinu dana u predizbornoj kampanji, kao i u rešavanju nekih gorućih problema Univerziteta, a položaj Bogoslovskog fakulteta je jedan od njih.

„Nije BU i akademska zajednica idealna, ali i dalje smatram da je ugled BU iznad ugleda bilo koje srpske vlade i žao mi je što to nisam čuo od nekoga ko vodi taj Univerzitet“, zaključio je Begović.