Sve državne bolnice i domovi zdravlja u Srbiji vape za medicinskim osobljem, a prema rečima zaposlenih u najvećoj zdravstvenoj ustanovi u našoj zemlji, Univerzitetskom kliničkom centru Srbije (UKCS), broj administrativnih, tehničkih radnika, knjigovođa, IT stručnjaka, spremačica, serverki, pa čak i ljudi u obezbeđenju, uskoro će biti sveden na nulu. Zbog niskih plata, koje jedva da prelaze minimalac, nagomilanog posla usled deficita osoblja, ali i uslova koji ne priliče čoveku, ovi radnici predaće sutra pismo sa zahtevima predsednici Vlade Ani Brnabić i ministarki zdravlja Danici Grujičić, koji će, ukoliko ne budu ispunjeni, dovesti do štrajka.
“Očekujte da se Klinički centar pretvori u svinjac, jer uskoro neće biti ljudi koji će održavati higijenu”, kaže za Nova.rs Živorad Mrkić, predsednik Novog sindikata UKC Srbije.
Stare zgrade u kojima je i dalje smešten najveći broj klinika UKCS, ostaju bez zaposlenih.
“Nije problem samo u nedostatku lekara, medicinskih sestara, tehničara, laboranata i drugih medicinskih radnika, već i to što klinike ostaju bez higijeničarki, spremačica, serverki, obezbeđenja, administracije. Plate koje većina nas prima su mizerija i sramota, neki tek nekoliko hiljada iznad minimalca, a drugi ni toliko. Za taj novac niko normalan više neće da radi. Osim što lekari i sestre odlaze u inostranstvo, odoše nam i spremačice i serverke, a najveći broj radnika zaposlen je na određeno već godinama i nemaju nikakva prava”, navodi Mrkić.
U Urgentnom centru UKCS, naglašava on, izveden je eksperiment sa spremačicama.
“Zaposlili su žene preko agencija, među kojima je veliki broj onih iz Azije, sa Nepala, Filipina i drugih udaljenih zemalja. One rade koliko mogu, ali ne govore srpski, teško se sporazumevaju sa ljudima, pacijente ne razumeju, što je često problem, a nažalost u operacionoj sali, koronarnom ili infektivnom odeljenju, ili čak intenzivnoj nezi, potpuno su neupotrebljive. Za te sektore i spremačice moraju da prođu određenu internu obuku, jer tamo ne sme da ulazi svako ni da čisti. U ostalim klinikama rade stalno zaposlene spremačice ili na određeno, za platu ispod minimalca koja iznosi 33.000, ali im Fond onda prebacuje takozvani ‘doplatak’, pa na koeficijent dobiju još 7.000 i onda to bude oko 40.000 dinara. Taj ‘doplatak’ koji Fond prebacuje kao dodatak na zaradu niko ekonomski ne može da objasni. Zbog stalne neizvesnosti sa zaradama i nagomilanog posla, gotovo sve spremačice i serverke otišle su da rade u inostranstvo ili u privatne firme”, kaže Mrkić.
Osim što minimalan broj ljudi održava higijenu, zaposlene, ni pacijente, nema ko da zaštiti na radnom mestu.
“Pre nekoliko meseci raspisan je konkurs za četiri radnika obezbeđenja, a javio se jedan. Neće da rade za 44.000 dinara. Oni koji dođu da rade, ne zadržavaju se duže od par meseci, jer ubrzo vide gde su došli. Za mizerni novac koji primaju, izloženi su stalnim napadima ljudi pod dejstvom alkohola ili psihoaktivnih supstanci. Dešavalo se da pacijent, ili neko ko je u pratnji, napadne lekare i medicinske sestre, lomili su im ruke i ozbiljno ih povređivali, a naše obezbeđenje kakvo je trenutno, nažalost ne može da pokrije ceo Klinički centar. Ti ljudi vrlo brzo procene da im se više isplati da za iste pare sede u nekom magacinu i tipkaju u telefon ili spavaju dok ‘obezbeđuju’ prostor”, objašnjava naš sagovornik.
Nedostaju i administrativni i tehnički radnici, blagajnici, sekretari, pravnici, ekonomisti, inženjeri, stručnjaci za IT…
“Kadrovski smo nedovoljno popunjeni u odnosu na sistematizaciju, a veliki broj zaposlenih konstantno odlazi u penziju ili u inostranstvo ili prosto iz javnog sektora. Na njihovo mesto ne primaju nikoga ili dođu neki nekvalitetni kadrovi koji rade na određeno za male plate. Poslodavac, a to je država, krši sopstvene zakone i Pravilnik za obavljanje zdravstvene delatnosti”.
Zaposleni su u poziciji da za niska primanja rade posao za još dvoje ili troje kolega koji nedostaju određenom sektoru.
“Početna plata knjigovođe je 46.000 dinara, što je žalosno i sramotno. Treba neko da vodi finanasije bolnice za tu platu. Vlada donosi odluke o visini plata i koeficijentima, a one su takve da će posledica biti ta da ostajemo bez administrativnih radnika, pa će tek onda ceo sistem da pukne. Zdravstveni sistem ne može da funkcioniše bez lekara i sestara, ali ni bez spremačica, jer ćemo imati svinjac na odeljenjima, u sobama, operacionim salama, ambulantama, čekaonicama. Takođe, ne može ni bez serverki koje znaju da poštuju sanitarne norme”.
I sa povećanjem plate, ostaju ispod minimalca.
“Kada se plate zaposlenima u zdravstvu povećaju recimo za 3.000, nama ode sa 33.000 na 36.000, sa čim smo i dalje ispod minimalca. Ovo je razlog da pitamo Vladu Srbije: Zbog čega zaposleni u zdravstvu koji nisu lekari i medicinske sestre, primaju minimalnu zaradu? Sutra ćemo dostaviti pismo predsednici Vlade Srbije, ali i ministarki zdravlja, pa ćemo im dati rok od osam dana da odgovore na naša pitanja o zaradama i uslovima rada. Postoje tri moguća scenarija, jedan je da budemo zadovoljni odgovorom, drugi da budemo delimično zadovoljni, a treći je da uopšte ne odgovore. Ukoliko odgovor izostane, idemo u štrajk, prvo upozorenja, a posle ćemo videti koliko radikalno ćemo protestovati, sve zavisi od odgovora države”, zaključuje Mrkić, koji je povodom ove odluke, juče u UKCS održao zbor zaposlenih, na kojima su dogovoreni zahtevi i razmotreni svi problemi.
Na naša pitanja o zaradama nemedicinskih radnika u zdravstvu, ugovorima o radu, nedostatku osoblja, među kojima je najviše čistačica, serverki, radnika obezbeđenja i administracije, iz UKC Srbije nisu odgovorili do objavljivanja ovog teksta.
***
BONUS VIDEO: Obilazak odeljenja intezivne nege Urgentnog centra Srbije sa doktorom Kneževićem
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare