Najveći broj povreda zadobijenih u padovima ili sudarima u kojima su učestvovali električni trotineti predstavljaju povrede glave, a jedan od 20 povređenih u ovakvim incidentima imao je manje od 18 godina, objavljuje Gradski zavod za javno zdravlje Beograda, pozivajući se na svetska istraživanja.
Istraživanja koje je sproveo Centar za kontrolu i prevenciju bolesti u Atlanti pokazuju da u padovima ili sudarima, gde su učestvovali električni trotineti, povrede glave čine 40 do 45 odsto povreda, da je svaka treća poveda ruke, svaka osma povreda nogu, navodi se u tekstu „Električni trotineti – novi faktor rizika za povrede“, objavljenom na internet prezentaciji Gradskog zavoda.
„Prosečna starost povređenih je 29 godina, a uprkos upozorenjima proizvođača da korisnici treba budu stariji od 18 godina, jedan od 20 povređenih u ovim incidentima imao je manje od 18 godina“, navodi se u ovom istraživanju.
Iako još uvek nema preciznih statističkih podataka na svetskom nivou, kako se dodaje, istraživanja zemalja u kojima je upotreba trotineta sve rasprostranjenija ukazuju da su broj povređenih i posledice neadekvatne vožnje ovog prevoznog sredstva daleko od zanemarljivih, a dve trećine povreda dešavaju se neiskusnim vozačima.
Pomenuto istraživanje Centra iz Atlante upozorava da je broj povreda nastalih prilikom vožnje električnih trotineta, a koje zahtevaju prijem u bolnicu ili medicinsko zbrinjavanje, oko 15 na 100.000 vožnji.
Istraživanja su, takođe, pokazala da je rizik od povreda na elektičnom trotinetu veći od rizika povrede na biciklju, dok je rizik od pogibije zbog povreda na elektičnim trotinetima i biciklima približno isti.
„Kao razlog tome navodi se neiskustvo u vožnji i nenošenje zaštitne opreme, pre svega kaciga“ ističe se.
Trećinu teže povređenih čine oni koji su tek počeli da voze ovaj tip trotineta, kao i da je svaka peta povreda nastala u sudaru sa motorinim vozilom i to ukazuje da neiskustvo i neadekvatno ponašanje u vožnji igraju značajnu ulogu u nastanku povreda na trotinetima.
Nastanku povreda dodatno doprinosi i nepostojanje univerzalnih, jasno definisanih pravila za učešće ove vrste prevoznih sredstava u saobraćaju.
Trenutno svaka zemlja na osnovu sopstvenog iskustva i procene donosi propise koji se odnose na vožnju električnih trotineta, koji su veoma različiti kada su u pitanju maksimalna dozvoljena brzina i prostor po kome se mogu kretati.
U Sloveniji je, na primer, zabranjena vožnja trotineta kolovozom, a vožnja trotoarom ograničena na brzinu hoda, dok je u Francuskoj vožnja trotoarom zabranjena, a u Holandiji su za električne trotinete propisane čak i registarske tablice.
U Srbiji, kako se navodi, vozači električnih trotineta se trenutno tretiraju kao pešaci (vozači skejtborda i rolera) i podležu istim kaznenim odredbama kao i oni.
Očekuje se izmena Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, kojom će biti utvrđena pravila vožnje električnih trotineta, kao i kaznene odredbe za nepridržavanje istih.
„Ukoliko ste vozač električnog trotineta ili planirate da to postanete, imajte na umu da električni trotinet sam po sebi nije opasan, već neoprezna i nepromišljena vožnja“ savetuju iz Gradskog zavoda.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
