Sećate li se trojice mladića koji su “jugićem” starim 24 godine otišli na Evropsko prvenstvo? Odlučili su da ga prodaju zbog jednog plemenitog cilja

Marko, Nemanja i Mladen iz Vrnjačke banje znali su da će sigurno ići na meč naše fudbalske reprezentacije protiv Engleske u areni u Gelzenkirhenu, samo nisu znali kako će otići.

Naime, iako je bilo razmišljala da na Evropsko prvenstvo u Nemačkoj odu automobilom ili avionom, ni na kraj pameti im nije padao čuveni "jugo 55" iz 2000. godine koji je stajao u Markovoj garaži.

Ali, kako to obično biva, pao je dogovor u kafani i ovi momci vozili su se "jugićem" čak 1.900 kilometara da bi bodrili naše fudbalere. Nakon nezaboravnog putešestvija, pošto su usput pobrojili mnošto pozitivnih komentara i emocija, odlučili su da ovaj četvorotoškaš iskoriste i u humanitarne svrhe.

"Šta reći... Svakom bih poželeo ovakvu avanturu jer ovo je zaista bila avantura. Toliki pređeni put, toliko kvarova i nekih situacija na 'jugiću', ali nas je ipak doveo do krajnjeg cilja. Zato želimo da ga humanitarno iskoristimo i da na taj način pomognemo Institutu za neonatologiju", priča za Nova.rs Marko Tomčić, vlasnik "juga".

Opklada "pala" u kafani

Iako je Marko dugo vremena imao "jugića", ni na kraj pameti mu nije padalo da bi njime (ipak auto nije spreman baš za toliki put) mogao da stigne na utakmicu Srbije protiv Engleske koja se odigravala u nemačkom gradu Gelzenkirhenu.

Ali, opklada je "pala" u kafani.

"Jugo je dugo stajao u garaži. Pre nekoliko godina sam ga sredio i postojala je neka ideja da ga čuvam, pa, ko zna, možda će ga moja deca u budućnosti voziti. I onda smo jedno veče prijatelji i ja sedeli u kafani, razgovarali smo, šalili se i pala je opklada da idemo na utakmicu njime. Mnogi nam nisu verovali, a Boga mi, nismo ni mi sami. Bili smo nespremni, moram priznati, ali smo ipak krenuli na put", objašnjava Marko.

Momcima se, kao u avanturističkim filmovima, dogodilo bezbroj situacija koje su ih u nekom momentu i uplašile  "jugić" ih je već na početku puta izdao.

"Svašta se dešavalo, početak puta je bio problematičan. Ostali smo bez svetala, pa pa smo onda na pređenom pedesetom kilometru u Paraćinu ostali bez pete brzine. Baš kao na filmovima. Nekako smo uspeli da dođemo do Beča, tada smo potpuno ostali bez pete brzine. Čak smo pokušavali da pomoću štapa i kanapa rešimo problem, ali nismo uspeli".

Onda je usledio još jedan problem, ali ovog puta mnogo ozbilniji.

"Imali smo ozbiljan kvar sa altenatorom na autoputu u Nemačkoj. Uz dosta muke smo ga sredili, ali smo nekako nastavili dalje i približili se našem cilju. Shvatili smo da sve može da se desi, ali jugo nas neće napustiti. Naravno, iako smo u kolima bili nas trojica, zapravo na putovanju nismo bili sami. Imali smo pratnju sve vreme, cela ekipa s kojom se družimo išla je u autu iza nas, tako da su nas pratili, bili su uz nas kad god smo imali problema sa 'jugićem'", priča dalje Marko.

Putešestvije je zaista bilo uzbudljivo, a kako nam priča Marko, njihova pojava u "jugiću" naišla je na pozitivne reakcije ljudi koje su sreli.

"Utisci su fneomenalni, naši ljudi su to prepoznali. Bili su iznenađeni,svi su nas pozdravili kad god bismo negde stali, čašćavali su nas pićem, čak su nam i sipali gorivo. Posebno je bilo drago našim ljudima koji žive u Nemačkoj, baš su bili nekako srdačni kad su nas videli. Bili smo i umorni, naravno, ipak nam je trebalo 20 sati do Frankfurta. Tu smo noćili, pa smo sutradan vozili još još 4-5 sati do Gelzenkirhenu. Povratak je bio mnogo teži. Putovali smo iz Minhena do Beča, zatim smo tu noćili jer smo imali problema sa strujom. Taj povratak je možda trajao 30 sati. Ali isplatio se".

Humanost na delu

Nakon što su se odmorili od puta i slegli im se utisci o putovanju "jugićem", momci u došli na ideju da popularnost četvorotoškaša iskoriste u humanitarne svrhe.

"Sredili smo auto kompletno posle puta, otklonili smo sve kvarove, čak je sada ispravniji nego što je bio za put u Nemačku. Odlučili smo da organizujemo humanitarnu žurku na kojoj ćemo prodavati auto po početnoj ceni od 100.000 dinara. Zapravo, u pitanju je licitacija. Ko ponudi najviše para, njemu ide 'jugić', a pare idu Institutu za neonatologiju. I moje dete i dete mog prijatelja su prevremeno rođena deca, tako da vrlo dobro znamo kakve napore ulažu doktori koji rade na Institutu da spasu te bebe. Oni su divni ljudi, dobri lekari i biće naši gosti na humanitarnoj žurki", kaže Marko.

Mladići pozivaju sve zainteresovane da dođu u nedelju 25. avgusta u 20 časova u Akva park "Raj" u Vrnjačku banju i da svojim učešćem pomognu u prikupljanju novčanih sredstava.

"Plan je da sva prikupljena sredstva doniramo Institutu za neonatologiju. Zaposleni u Institutu znaju za našu akciju, prijatno su iznenađeni i prihvatili su našu donaciju. Prvobitni plan je bo da sakupimo nekih milion dinara. Mi smo u međuvremenu osnovali fondaciju, uplate ležu svakoga dana. Do sada imamo 500.000 dinara, a plan je da dođemo do nekih 2.000.000 dinara, makar da ima novca za kupovinu jednog inkubatora. Takođe, i prihod od ulaznica ide u humanitarne svrhe. Što više ljudi, to bolje", poručuje Marko.

BONUS VIDEO: Novi dan: Dres za SMS