Vuk iz Sremčice ima Daunov sindrom: Roditeljima su savetovali da ga daju u dom, a on je uspeo da bude đak generacije, pa i da upiše fakultet

Volja, rad i upornost, to su glavne osobine (a ima ih još), koje krase mladog genijalca Vuka Trajković (23) iz Beograda.

Vuk ima Daunov sindrom, ali njegova volja i želja za učenjem i napredovanjem veća je od zdravstvenih problema s kojima se susretao kao mali.

Iako su njegovi roditelji mislili da "od tog deteta ne može da bude ništa"  s obzirom da mališani sa ovim sindromom imaju koeficijent inteligencije oko 50, Vuk im je pokazao suprotno - sa šest godina njegov koeficijent bio je 89, a donja granica za zdravu decu je 90.

Vukov otac Vule ponosno kaže da je Vuk uneo sreću u njihov život iako su, kako priznaje, i on i supruga bili sumnjičavi u njegovo odrastanje.

"Vuk je naš ponos. Šta da vam kažem... Imam troje dece, ali Vuk je zaista uneo radost, sreću, neopisiv mir. On je toliko dobro i umiljato dete, toliko je voljen i toliko voli. Ne mogu da vam opišem tu ljubav u njegovim očima, ali i ljubav koju mu pružaju apsolutno svi", kaže nam Vukov otac odmah na početku razgovora.

Kada se Vuk rodio, i Vule i njegova supruga Milica bili su zbunjeni. Zapravo, nisu bili informisani o tome šta je Daunov sindrom i kako izgleda odrastanje takvog deteta.

Zato su prihvatili predlog tadašnjeg načelnika GAK Višegradska u Beogradu, da je za Vuka najbolje da bude smešten u domu.

"Nažalost, bili smo pogrešno informisani. Tadašnji načelnik Višegradske bolnice koji je bio i predsednik Društva doktora, kazao nam je da damo Vuka u dom jer on ne može da živi u kućnim uslovima. Radite na drugom detetu, mladi ste, imate vremena, govorio je doktor. I mi potpišemo saglasnost da Vuka damo u dom. Međutim, počeo sam da čitam o deci sa Daunovim sindromom, da se raspitujem, pa smo na kraji otišli kod jedne vrhunske genetičarke koja nam je lepo objasnila kakva su to deca", objašnjava nam Vule.

Doktorka je bračnom paru Trajković ispričala da su deca sa Daunovim sindromom Bogom dana i da se ona najviše usvajaju na Zapadu.

"Posle desetak dana, odlučili smo da Vuka dovedemo kući. Pozovemo Višegradsku, oni kažu da je prebačen na Institut za majku i dete. Odemo tamo, oni kažu da ga spremaju da ide u Suboticu u dom. Brzo sve stopiramo i kažemo da ga uzimamo i da idemo svi zajedno kući. To je bilo nekih dva sata pre nego što je trebalo da ga odvedu. To je bila sudbina. Doveli smo ga kući i, hvala Bogu, napravili od njega fantastičnog mladića", hvali se tata Vule.

Nije lako odgajati dete koje ima određene teškoće u razvoju, a Vule i Milica nisu želeli da odustanu od Vuka, pa su ga vodili kod raznih doktora.

Čak su ga odveli kod pokojnog ruskog naučnika Hoklova koji je radio sa aminokiselinama i kod njega su naišli na dobre vesti.

"Vuk je uradio šest terapija kod doktora Hoklova. Bile su skupe, ali su mu pomogle. Onda smo saznali da ima problem sa srcem. Obavljena je operacija, odrađena je fantastično. Kasnije je Vuk krenuo u školu, trebalo je i tada da odemo kod tog doktora, ali je umro. Onda smo sa nekih njegovih 15-ak godina otišli kod drugog doktora koji je navodno bio zamena ovom ruskom naučniku, ali nikakvih značajnijih rezultata nije bilo. Čak mislim da od tih terapija Vuk nije ni santimetar porastao. Sada ima negde oko 150 santimetara".

Vuk je, prema rečima njegovog oca, pokazao želju za učenjem čim je krenuo u školu.

Želeo je da postane fizijatar, pa je upisao tu srednju školu. A da će mu ići kao od šale, nije verovao niko, čak ni sam Vuk.

"Kada mi je direktor škole rekao da predlažu Vuka za đaka generacije, rekao sam mu: kako, bre, on da bude đak? Međutim, direktor kaže da je Vuk to apsolutno zaslužio, u šta sam se i ja uverio. Kada je bila dodela doploma, sva deca su plakala i aplaudirala. Jako emotivno je bilo. Vuk nas je sve obradovao i učinio ponosnim".

Najnaprednije dete na svetu sa Daunovim sindromom

Svetska organizacija za sprovođenje inkluzije pratila je Vukov rad i razvoj tokom Osnovne, a kasnije i srednje škole. Zvanično ga je proglasila najnaprednijim detetom na svetu sa Daunovim sindromom.

"Rekli su takođe da je Vuk najbolje prihvaćen od društva. A Vuk je stvarno bio sjajan i u osnovnoj i u srednjoj školi. Sećam se, to nam je rekao i Hoklov. Rekao nam je da smo mi jedini koji smo dete doveli na vreme i da nam garantuje da će to dete ići u redovnu školu i da će biti fantastičan. Tako je i bilo".

Zahvljajući beskrajnoj ljubavi i podršci porodice ovaj mladić je, najviše što je moguće sa njegovim hromozomskim poremećajem, osposobljen za samostalni život.

Svakog dana dolazi na posao na Institut za reumatologiju. Iako radi od devet ujutru, on je već od sedam na poslu. Prvi dolazi, a poslednji odlazi.

Vule kaže da je Vuku posao postao opsesija i da je to nešto što ga u potpunosti ispunjava.

"Vuk je na poslu i više nego zadovoljan, toliko ga voli, a vole i njega kolege i pacijente. Svakodnevno dobija poklone i slatkiše, počeo je mnogo da jede čokolade jer mu tamo non stop kupuju. On je po prirodi jako odgovorno i savesno dete. Hvala Bogu, prati ga sreća od rođenja i nas pored njega. Imamo još dvoje mlađe dece, sina Vasilija i ćerku Veroniku".

Najveća želja mu je da dobije ugovor za stalno, s obzirom da mu ovaj dvogodišnji ističe.

Tetka druga majka

"Zaista se nadamo da će dobiti posao za stalno. Vidim da bi on voleo, ali stvarno se trudi. Sam ustane, doručkuje, obavi šta treba. Kod tetke nje provodi najviše vremena. Ja volim kada pričam o Vuku jer želim da i drugi roditelji imaju razvijenu svest o deci sa Daunovim sindromom, mnogi od njih se razvedu, majke ostanu same il jednostavno roditelji kriju decu. Mi ga ne posmatramo kao da ima Daunov sindorm. Imao je čak i devojku s kojom se zabavljao, imao je nekih malih avanturica", hvali se Vule.

BONUS VIDEO: Fakultet političkih nauka uveo novi pravilnik: Studenti sa invaliditetom imaće svog saradnika u nastavi