Zanatom i do plate od 4.000 evra: Fale majstori, konobari, građevinci...

Ubrzana digitalizacija, era kompjutera, globalizacije i novih tehnologija dodatno je smanjila interesovanje da se ljudi školuju za automehaničare, vodoinstalatere, keramičare, vozače... Iako im zanati umiru, ovi radnici na kraju meseca zadovoljno "trljaju" ruke i pune svoje novčanike jer bez obzira na krize, inflacije i deflacije, oni i dalje mogu veoma pristojno da zarade.Oglasi su puni tekstova u kojima se traže zanatlije, a neretko dobra cena za naknadu slabo privlači radnike kojih jednostavno nema. Miloš Turinski iz Infostuda rekao je za Nova.rs da su najviše deficitarna zanimanja u oblasti zanatstva, te da je teško pronaći automehaničare, vodoinstalatere, tapetare, građevince."Najviše deficitarna su zanatska zanimanja, tj zanimanja za koja nije neophodan fakultet. Kada pričamo o tim poslovima, deficitarni su frizeri, automehaničari, zavarivači, vodoinstalateri. Imali smo situaciju, pričam to već drugi mesec, da se na jednom oglasu dosta dugo tražio vodoinstalater, a uslovi su bili neverovatni. Toliki je bio deficit da je poslodavac nudio zaradu od 2.000 evra mesečno, plus je pokriveno stanovanje”, rekao je Turinski za Nova.rs.Kada je reč o uzrocima ovakvog trenda, Turinski kaže da su u pitanju dva razloga."Mi smo generacije koje su učene da je potrebno da se školujete i završavate fakultete da biste došli lako i sigurno do zaposlenja. Jako puno ljudi je upisivalo opšte srednje škole, da bi posle nastavili svoje školovanje na fakultetima. Zbog toga su zanati padali u drugi ili treći plan, pa je bila izrazito mala zainteresovanost za upisivanje srednjih stručnih škola. Kako to obično i biva, situacija na tržištu se promenila, sve je manje stručnog kadra, pa njihove usluge zbog ponude i potražnje rastu na tržištu”, objašnjavaju iz Infostuda i kažu da i pored dobrih uslova, jednostavno nema kadrova.Sa druge strane, puno je kvalifikovanih radnika koji odlaze decenijama u inostranstvo jer su tamo veće zarade.

“Kada je reč o građevinskim radnicima, njiima je dnevnica ovde rasla iz godine u godinu, naravno vodeći računa da poslodavci to mogu da iznesu. Sada smo došli do toga da je dnevnica građevinskih radnika negde između 40 i 50 evra. Tu spadaju moleri, tapetari i drugi radnici. Mesečno, ovi radnici mogu da zaradu između 1.000 I 1.500 evra. Sa druge strane, oni daleko više mogu da zarade u inostranstvu, pa neretko zbog toga napuštaju našu zemlju kako bi zaradili više novca”, rekao je Turinski.

Zavarivači mogu da zarade i do 4.000 evra

Još jedno od zanimanja koje je neatraktivno, ali gde je odlična zarade jeste zavarivač. Dnevnica za ove radnike je više nego primamljiva, ali je godinama prisutan manjak kadra.

"Cena na tržištu zavisi od iskustva i znanja koje poseduju zavarivači, pa za one sa boljim veštinama plate kod nas mogu da idu i do 3.000 I 4.000 evra. Većina tih oglasa se radi po projektu. Ovaj posao se ne radi baš od prvog do prvog u mesecu, pa se zavisnosti od toga može i zaraditi. Sa druge strane, niko im posle tog angažovanja ne može garantovati zaposlenje, pa je to još jedan od razloga zbog kojeg oni napuštaju zemlju i odlaze u inostranstvo.

IT- za početnike plata 500 evra, posle pet godina iskustva i do četiri puta veća

"To je oblast koja se brzo razvija i ogromna su potraživanja u ovoj grani industrije. Nažalost, naše obrazovanje, odnosno škole ne prate ovaj trend i nisu ostavile dovoljno prostora za izmenu modela obrazovanja. Nije naše tržište preveliko, ali i pored toga mi imamo odlične kadrove. Mi imamo zvanične podatke da nedostaje blizu 30.000 ljudi da bi zadovoljilo potrebe tržišta. Ono što je problem jeste to što tržištu nedostaju IT stručnjaci sa između tri i pet godina radnog iskustva”, jasan je Turinski i dodaje:

“Za početnike plate se kreće u rasponu od 500, 600 evra, dok kako se povećava radno iskustvo veće su šanse da IT stručnjaci zarade više novca. Za stručnjake sa preko pet godina radnog iskustva plata može ići do nekoliko hiljada evra”, zaključio je Turinski.

Vozači mogu da zarade i do 120.000 dinara

Još jedno od deficitarnih zanimanja jeste vozač. Iako mogu da zarade platu i preko 1.000 evra u Srbiji, ljudi koji poseduju ove kvalifikacije svoju sreću traže uglavnom u inostranstvu.

„Činjenica je da naši vozači idu preko, u zapadne zemlje, i traže posao tamo. Mi ne mislimo da je tamo mnogo bolje. Vi tamo dobijate iscrpljujuće rute, a nije toliko veća plata“, kaže za Nova.rs Milan Luketić iz Saveza vozača Srbije.On dodaje da je u Srbiji prosečna plata vozača, po ugovoru, 70.000-80.000 hiljada, ali na to dolaze i bonusi za noćni rad, za rad subotom i nedeljom, pa plata premaši i 120.000 dinara.

Konobari sreću traže u Hrvatskoj, oni koji su ostali kafiće zamenili Glovom

Predsednik Udruženja noćnih barova i klubova Miša Relić rekao je za Nova.rs da je situacija i dalje loša, da konobara nema, a naročito onih kvalitetnih.

"Ugostiteljstvo je ugašeno onim merama tokom pandemije koronavirusa do najgorih granica. To je svakako prvi razlog, drugi je razlog što su kvalitetni konobari otišli u Hrvatsku i Sloveniju, ili su otišli na brodove. Svaki normalan konobar nije mogao da sedi godinu i po dana da razmišlja da li će dobiti posao", rekao je Relić za Nova.rs.On kaže da je mnogo konobara promenilo posao, te mnogo ljudi ne želi da radi posao koji je veoma nesiguran."Mnogo konobara nam sada vozi sa Volt, Glovo i takve firme. Jednostavno, u vreme kovida to je bilo jedino rešenje za njih. Nakon toga shvatili su tamo da mogu da biraju šta rade, koliko rade. Mi tome ne možemo da pariramo", zaključio je Relić.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram