2
Juče je počela revakcinacija građana koji su pre tri sedmice primili prvu dozu vakcine protiv koronavirusa, a oni koji čekaju na poziv imaju različite dileme. “Kada bi trebalo da dobijem drugu dozu vakcine? Šta ako ne dobijem poziv na vreme? Da li bi trebalo da se revakcinišem ako sam bolestan?”, neka su od pitanja na koja smo odgovore potražili od stručnjaka.
U Hali 3 Beogradskog sajma juče ujutru je počela revakcinacija građana koji su pre tri sedmice primili prvu dozu vakcine protiv koronavirusa. Kako je rečeno, na revakcinaciju je pozvano 1.246 građana. Međutim, postoji veliki broj onih koji bi narednih dana tek trebalo da dobiju poziv.
Evo odgovora na neka od pitanja koja muče one koji čekaju na drugi deo imunizaciju protiv koronavirusa.
Kada i gde bi trebalo da odem na revakcinaciju?
„Revakcinacija je tri nedelje nakon primanja prve doze vakcine, ali svaki građanin dobiće poruku za revakcinaciju, tako da niko ne treba da brine“, naveo je Mihailo Jovanović, direktor Kancelarije za IT i eUpravu.
Povezane vesti:
Planirano je da revakcinacija bude na istom mestu gde je bilo i primanje prve doze. Međutim, pošto se revakcinacija odvija uporedo sa vakcinacijom, otvaraju se i novi punktovi.
I dok se revakcinacija sprovodi na više od 200 punktova u celoj Srbiji, u Beogradu se od juče u Hali 3 i 11 odvija isključivo revakcinacija, a imunizacija prvom dozom je prebačena u Belekspo centar na Novom Beogradu.
Iz Kancelarije za IT i eUpravu su više puta ponovili da će o tome kada i gde treba da dobiju drugu dozu vakcine, građani biti obavešteni 48 sati pre vakcinacije putem SMS poruke ili mejla.
Šta ako ne dobijem poziv?
Koordinatorka revakcinacije Dragana Milošević izjavila je danas da građani koji nisu dobili poruku o revakcinaciji, a izračunaju da je od prve doze vakine prošao 21 dan, treba sami da dođu da prime drugu dozu.
„Na revakcinaciju treba poneti ličnu kartu, jer čim upišemo matični broj imamo evidenciju o vakcinaciji, tako da potvrda o primanju prve doze nije potrebna“, objasnila je Milošević.
Nakon revakcinacije, svaki građnin bi trebalo da dobije potvrdu o završenoj vakcinaciji protiv koronavirusa.
Šta ako se između dve doze vakcinacije razbolim?
Ukoliko se osoba između vakcinacije i revakcinacije razboli primanje druge doze se odlaže, objasnila je za Nova.rs dr Milica Ljubisavljević, specijalista opšte medicine. To važi i u slučaju da neko nakon prve doze vakcine dobije koronavirus.
„Ne treba primati vakcinu dok imamo povišenu temperaturu, kao i simptome infekcije – bol u grlu, kašalj, glavobolju, malaksalost, bolove u mišićima, dijareju. Kada ovi simptomi prođu i kada se završi period obavezne izolacije, možemo razmišljati o drugoj dozi“, ističe dr Ljubisavljević.
Građani koji nisu sigurni da li su dovoljno zdravi da bi mogli da dobiju drugu dozu vakcine, mogu da se jave svom izabranom lekaru, ili da se posavetuju sa nekim od lekara koji su uvek prisutni na punktovima za vakcinaciju.
U slučaju bolesti, koliko treba da se odloži revakcinacija?
Dr Milica Ljubisavljević je za Nova.rs objasnila da to kada će druga doza tačno biti data, u slučaju odlaganja zbog bolesti, zavisi od slučaja do slučaja.
„U slučaju koronavirusa, ukoliko je pacijent tokom lečenja primao plazmu ili monoklonska antitela, savetuje se da se vakcina odloži za tri meseca. Ukoliko to nije slučaj, savet je da se druga doza primi odmah po izlasku iz izolacije“, navodi.
Naglašava da preležana infekcija pre prve doze, ali i između doza, nije razlog da se vakcina ne dobije, pre svega zato što nemamo sigurne podatke koliko traje prirodni imunitet posle preležane bolesti.
Šta ako posle prve doze nemam antitela?
Postoji dilema da li bi posle prve ili druge doze trebalo izvršiti analize koje pokazuju da li imamo antitela, odnosno da li se „vakcina primila“.
Povezane vesti:
Imunolog Emina Milošević, rekla je ranije za Nova.rs da količina antitela ne treba da bude način određivanja kada se treba vakcinisati i navela više razloga za to.
Kao prvi razlog istakla je činjenicu da se „ne zna koji je nivo antitela protektivan odnosno zaštitni“.
„Testovima se najčešće i ne određuju baš ona antitela koja su protektivna. Na primer, test detektuje antitela na N protein virusa, a vakcina treba da uzrokuje nastanak antitela na S protein. Proizvođači testova nekad i ne deklarišu koja antitela bi test trebalo da meri“, istakla je.
Dodala je da čak „i u slučaju da antitela nisu detektovana, zaštita može postojati zahvaljujući ćelijskom imunitetu (T-limfocitima) i memorijskim B-ćelijama“.
Dakle, bez obzira na to da li analize nakon prve doze vakcinacije pokazuju povećanje broja antitela, drugu dozu, radi adekvatne zaštite od virusa, treba obavezno primiti.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
