1
Značajn deo obolelih od kovida 19 dobije upalu pluća i zato je jedno od čestih pitanja kako oporaviti pluća posle kovida. Na šta obratit pažnju, kakve vežbe raditi, kada otići na pregled?
O oporavku pluća posle preležanog kovida za rubriku “Struka protiv korone” više puta objašnjavali su dr Srđan Lukić i dr Dejan Žujović, dvojica lekara koji su pristali da učestvuju u akciji portala Nova.rs “Struka protiv korone” u kojoj odgovaramo na pitanja građana o koronavirusu.
Lukić objašnajva da nakon blagih formi kovida ne dolazi do oštećenja i da tu nema potrebe za bilo kakvim posebnim vežbama.
Akcija Nova. rs: Dosta laži, vreme je za reč struke https://t.co/W7zcnj3eow
— nova.rs (@novarsonline) December 1, 2020
Međutim, kod formi bolesti koje u osnovi imaju upalu pluća, prema njegovim rečima, nakon lečenja mogu na plućnom tkivu ostati promene koje se sporno povlače.
„U tom slučaju će razmena gasova biti kompromitovana što može reaktivno da dovede do ubrzanog i dubljeg disanja, posebno prilikom napora, kako bi se kompenzovala ta smanjena razmena gasova“ objašnjava.
Na žalost, kako ističe, ne postoje vežbe „kojima bi mogla da se poboljša funkcija na nivou plućnog tkiva već se mora sačekati da se promene povuku kako bi se normalizovala gasna razmena“.
Tokom oporavka, kako dodaje, usled učestalog intenzivnog disanja može doći do zamaranja disajne muskulature.
„U tom slučaju mogu da pomognu vežbe disanja koje optimizuju funkciju pomenutih disajnih mišića i smanjuju njihovo opterećenje“ ističe.
Ukoliko je, kako ističe, klinička slika bila teža i zbog nje je pacijent bio na nekom od modaliteta mehaničke ventilacije, može da dođe do atrofije i slabljenja funkcije disajnih mišića.
Objašnjava da u tom procesu rehabilitacije mogu da pomognu razna pomagala koja sva funkcionišu po principu duvanja balona, „odnosno prave otpor pri izdisaju i tako stimulišu disajne mišiće na rad, i povratak mišićne mase i funkcije“.
Ističe da je vreme oporavka, kao i sve u medicini, individualno.
„Nekome prođe posle nedelju-dve, a nekoga drži i nekoliko meseci“ navodi Lukić.
Ako pacijent koji je imao kovid nije lečen u intenzivnoj jedinici preporuka je, kako navodi dr Lukić, da se na kontrolu ode posle tri meseca, zato što se „mora sačekati da se smire sve reverzibilne posledice infekcije koje kod kovida znaju i da potraju“.
Kada je u pitanju povratak fizičkim aktivnostima i treningu, dr Dejan Žujović objašnjava da je velika razlika između pacijenata sa preležanom težom formom bolesti, koja je zahtevala hospitalizaciju i pacijenata lečenih u kućnim uslovima.
„Kod pacijenata koji su hospitalno lečeni, preporuka bi bila da moraju bar tri meseca da pauziraju sa treninzima, ali i da je kardiološka konsultacija sa ultrazvučnim pregledom srca obavezna pre odluke da li je pacijent sposoban za sportske aktivnosti“ ističe.
Kod pacijenata sa istorijom kućnog lečenja, prema njegovim rečima, situacija je nešto manje komplikovana.
„Ukoliko su se laboratorijske vrednosti vratile u referentne opsege, a pacijent nema nikakvih simptoma 7 do 10 dana, on može da planira povratak sportu“ objašnjava Žujović.
Naravno, kako savetuje, najpre će šetnjom po ravnom da potvrdi da nema nikakvih tegoba, a onda može da planira povratak u teretanu.
„Prvi treninzi moraju da budu sa minimalnim opterećenjem, uz praćenje da li se javljaju neki simptomi – jači, neprijatan nedostatak daha, bol u grudima ili slično. Ukoliko nema navedenih tegoba, opterećenje može na nedeljnoj osnovi lagano da se povećava. Kod nekih pacijenata je očekivano da će bolje da tolerišu anaerobni trening od aerobnog“ naglašava.
Žujović podseća da je važno obratiti pažnju na ishranu, odnosno da je važno unositi antioksidante, koji izbacuju otrove iz našeg tela.
„Njih najviše ima u voću i povrću, pre svega u borovnicama, u zelenišu, poput brokolija, prokelja i spanaća, u mahunarkama, sočivu“ dodaje.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
