Stres i korona fatalni za srčane bolesnike

Naš poznati kardiolog podseća za Nova.rs da kod srčanih bolesnika primarna hronična bolest može negativno da utiče na tok bolesti izazvane koronavirusom i objašnjava zašto."Koronavirus izaziva mehaničko opterećenje srca. Znamo da desna srčana šupljina pumpa krv kroz pluća i sad ako imate upaljena pluća i smanjen prostor, naravno da srce pokušava da gura krv tamo gde nema dovoljno mesta", kaže dr Mitrović.

Kad prođe infekcija, kako ističe, sve se polako vraća, ali to može i da dovede do upale srčanog mišića, kao i do koksaki infekcije."Nije bitno da li ste preležali infarkt miokarda ili imate anginu pektoris ili povećan pritisak, poslednje što vam treba je da dođe do upale srčanog mišića", upozorava on.Objašnjava da je ta činjenica dodatno uzmemirila sve koji imaju bolesti srca, a stres je ono što jako nepovoljno utiče na njih.A od početka epidemije koronavirusa bilo je mnogo okidača za stres - od straha za sopstveno zdravlje i zdravlje najbližih, preko uvuđenja vanrednog stanja i policijskog časa, "stezanja i popuštanja" mera,  do finansijskih problema i otkaza koje su neki dobili."Kod onih koji boluju od srca, zbog većeg setepena anksioznosti, u toku pandemije je došlo pre svega do češće pojave varijacija krvnog pritiska, malo češćih epizoda angine pektoris, a sve je to sigurno dovelo i do češćih pojava infarkta miokarda", kaže Mitović.Upozorava da stres i kod zdravih osoba može da izazove kardiovaskularne probleme.

"Stres je jedna mobilizacija organizma gde se luče ogromne količine adrenalina, kao kad ste u nekoj borbi. Tada dolazi do ubrzanja rada srca, do ključanja krvnih sudova i ako imate neka suženja na krvim sudovima srca, naravno da može da se pojavi i angina pektoris i infarkt", objašnjava on i dodaje:"Može da se javi neka takva faza, pogotovo kod mlađih osoba, i da im posle ne bude ništa, ali u trenutku može da se razvije čak i infakt."Kako kaže, kod ljudi koji su po prirodi anksiozniji, rizik od ovakvog ishoda se u stresnim situacijama povećava čak do šest puta.U Urgentnom centru povećan broj pregledaNakon početka epidemije koronavirusa pojedine zdravstvene ustanove, među kojima su bile KBC "Zvezdara" i KBC "Dragiša Mišović" postale su isključivo kovid bolnice. Iz tog razloga smanjen je broj mesta na kojima se pregledaju kardiovaskularni bolesnici, pa je pritisak na preostale ustanove bio veći.

Mitrović kaže da je zbog toga trenutno teško zaključiti da li je u toku epidemije zaista povećan ukupan broj pacijenata sa srčanim problemima,  i da će se tačne brojke znati tek kad sve prođe.“Ja lično mislim da je povećan i broj napada i pogoršanja bolesti. Svi smo mi napeti i što duže traje, ljudi su sve više anksiozni”, kaže ovaj lekar koji radi u Urgentnom centru.Na pitanje da li je po njegovom mišljenju zdravstveni sistem u toku epidemije koronavirusa uspeo da odgovori na potrebe pacijenata sa bolestima srca odgovara da Urgentni centar jeste u tome uspeo."Jeste bio povećan pritisak, mnogo veća količina pacijenta pregledanih u ambulanti, mnogo veća količina hospitalizovanih pacijenta, ali za sada uspevamo", kaže on i dodaje:"Ono što se postavlja kao pitanje je do kada će to trajati i do kada ćemo moći sve to da uspevamo, ali na to nema niko odgovor, ni u svetu ni kod nas."https://www.youtube.com/watch?v=vpiKACk4OKI***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram