0
Matičnu kompaniju “Galens doo” osnovali su braća Aleksandar i Bojan Galić 2004. godine, sa početnim kapitalom od 151.400 dinara. Vremenom, od 2009 do 2019. osnivaju i druge firme podružnice, čiji kapital i poslovanje munjevito rastu dolaskom SNS na vlast. Poslednja firma u nizu “Avenija galens” na dan osnivanja, 2019. godine upisuje kapital od 555 miliona dinara, i to samo u novčanoj vrednosti.
Imovinsku kartu Galensa, u čije vlasništvo sa 50 posto 2014. godine ulazi i biznismen Nebojaš Petrić sa firmom “Promist”, od tada je teško pratiti, jer beleži skoro svakodnevni rast. Samo u Novom Sadu “Galens” je vlasnik desetina hiljada kvadratnih metara kako građevinskog zemljišta, tako i zelenih površina i njiva na periferiji grada, koje vremenom i izmenama regulacionih planova budu preimenovane u građevinske parcele.
Upravo zahvaljujući činjenici da u ovoj kompaniji očigledno unapred znaju gde treba ulagati i kupovati jeftino, neupotrebljivo zemljište koje zatim gradska vlast proglasi građevinskom zonom, Galens postaje jedan od najmoćnijih investitora u Novom Sadu. U poslednjih pet godina ova kompanija sazidala je stotine hiljada kvadratnih metara na nekim od najatraktivnijih gradskih lokacija, uključujući i sam centar Novog Sada.
Pored “Pupinove palate”, koju Novosađani pežorativno, zbog nezvanične povezanosti ove kompanije sa Milanom Dodikom, nazivaju i “Dodikova palata”, u skopu koje se nalazi i hotel “Pupin”, Galens paralelno gradi nekoliko stambenih blokova. Zbog kompleksa Galesnovih zgrada “Kraljev park” novosadske vlasti su skinule zaštitu sa istorijskog spomenika, trščara, a potom ih i srušili, kako bi se Galensu osobodio plac. Usledio je i kompleks “Garden”, zbog kog su takođe menjani urbanistički planovi, a istovremeno je niklo još tridesetak stambenih zgrada širom grada. Trenutno ova kompanija u Novom Sadu ima još desetak aktivnih gradilišta, te se uskoro očekuje i završetak još nekoliko Galens “residensa” “resorta” i “gardena” .
Dok je ceo Novi Sad Galensovo gradilište/igralište, ova kompanija posao širi i na Beograd, Jahorinu i Zlatibor. Na Zlatiboru je već u završnoj fazi ogroman objekat “Zlatiborki biser”, kao i hotel “ Jahorina resort” na Jahorini. Ova kompanija je uložila par miliona evra i u zvornički “Žitopromet”, na čijem je svečanom otvaranju lično Dodik “presekao vrpcu”. U imovinskoj karti “Galens invest” se prepliće imetak braće Galić i porodice Petrić, te tako ovoj kompaniji pripada i 205 parcela u Nacionalnom parku Fruška gora, koje je zvanično kupila Sanja Petrić, suvlasnica Galensa. Petrićeva je i vlasnica šume na području Nacionalnog parka Tara. Kompanija “Galens” je u julu prošle godine kupovinom akcija u vrednosti od 7 miliona konvertabilnih maraka, odnosno 3, 5 miliona evra, postala i vlasnik “Pavlović international banka” iz Banjaluke.
Pored svega, a reč je samo o nekretninama i finansijama koje se nalaze u zvaničnim dokumentima dostupnim javnosti, Galens je i vlasnik parcele na novosadskom Brodogradilištu, zbog čega je viđen i za investitora megalomanskog projekta “Novi Sad na vodi”, na kom novosadska vlast inisistira godinama, uprkos osporavanju stručne javosti, ali velikog dela Novosađana. Naime, ovaj projekat, vredan oko 300 miliona evra, predviđa izgradnju ogromnog stambeno poslovnog kompleksa zbog kog je čak predviđeno da se izmesti postojeći nasip i “uđe” u korito Dunava 500 metara, čime bi se direktno uticalo na tok reke, ali i ugrozilo sva priobalna naselja od futoga do Novog Sada zbog eventualnih poplava.
Uprkos upornosti i sprezi Galensa i vlasti, ovaj projekat još nije zaživeo, ali samo zahvaljujući stručnjacima iz Voda Vojvodina i Instituta za vodoprivredu “Jaroslav Čarni”, koji su stavili veto na ovu sumanutu ideju. Mađutim, SNS je u svom maniru već našao način da zaobiđe i ovu prepreku, tako što su sa mesta direktora Voda Vojvodina smenili stručnjaka koji je odbio da im da saglasnost i na njegovo mesto postavili saradljivog Srđana Kruževića, master ekonomistu. Poslednja prepreka je “Jaroslav Černi”, koji će, po najavama i samog direktora institute, uskoro verovatno postati deo “Milenijum tima”, poznatom kao “naprednjačka hobotnica za sve poslove”.
