Šta smo najviše čitali ovog leta?

Ubedljivo najčitanije knjige ovog leta su novi roman Fredrika Bakmana (autora čuvenog romana „Čovek po imenu Uve“) – „Slika s morem“ i roman Jelene Bačić Alimpić – „Krojač“. Nedavno je izašao i novi roman Ivana Tokina – „Crna noć nada mnom i zvezdano nebo u meni“. Kada je reč o knjigama iz oblasti publicistike, najtraženija je Dizgramova knjiga „Ovaj put biram sebe“, kao i svetski hit Dženifer Koks – „Žene su besne“. Knjiga Štefani Štal „Dete u tebi mora da pronađe svoj zavičaj“ postala je obavezna literatura za sve koji žele dobre promene u svom životu.

Kada je reč o knjigama za decu, pored obavezne školske lektire, među najčitanijima su „Bajke“ Uroša Petrovića i knjige Bojana Ljubenovića „Heroji plavog dana“ i „Tajne dedinog kofera“.

Ali krenimo redom.

Od Fredrika Bakmana, autora svetskih bestselera „Čovek po imenu Uve“, „Moja baka vam se izvinjava“ i „Uznemireni ljudi“, stiže najnoviji roman „Slika s morem“, koji kritika već ocenjuje kao verovatno najbolji dosad!

Bakman ovoga puta izvorno piše na engleskom i donosi nam nezaboravno duhovitu i duboko dirljivu priču o četvoro tinejdžera čije će prijateljstvo dvadeset pet godina kasnije promeniti život potpunoj neznanki.

Laguna je četvrta u svetu izdavačka kuća koja objavljuje ovaj roman, dok na švedskom izlazi tek u septembru.

Novi roman Jelene Bačić Alimpić „Krojač“ predstavljen je neposredno pre junske Noći knjige, ali je i dalje među najčitanijim naslovima, kao što je slučaj i sa svakom novom knjigom ove autorke. „Krojač“ je priča o ljubavi, hrabrosti i ljudskosti u najmračnijim vremenima. Ovo je roman o onima koji su krojili život uprkos smrti, o tajnama koje su ostale sačuvane u šavovima odela i o sudbini, koja se, poput konca, plete kroz generacije. Ivan Tokin u svom novom romanu „Crna noć nada mnom i zvezdano nebo u meni“ predstavlja heroinu kakvu domaća književnost još nije imala – ženu koja ubija precizno i hladnokrvno, ali s unutrašnjim svetom koji je bogat, kompleksan i utemeljen u telu, tišini i osami. Književni kritičari smatraju da je ovo najzrelije Tokinovo delo do sada.