0
Ni sedam sati dug put, ni nimalo zabavno čekanje na prelazu nisu bili dovoljni da umanje radost zbog dolaska na Kosovo. Praznici su oduvek bili centralni događaji koji su okupljali one koji su ostali, i one, dovoljno hrabre, koji su otišli i koji se vraćaju. I to je iznad svih drugih vrednosti jedino važno – povratak mladih.
Istini za volju, pomenuti put od sedam sati ostavlja mnogo prostora za razmišljanje od: “Ne mogu da zamislim da ovde idem na posao” do “Ovakva priroda zasigurno postoji samo ovde”. Svaki povratak gotovo uvek bude kao rezime uspomena na nekoj traci. Uvek iste dileme, uvek istim redom. Ako vam je ona reč hrabro bila nespojiva sa rečju odlazak – prevarli ste se.
Nekada možemo najviše učiniti izdaleka, sa distance i iz potpuno drugačije perspektive. Novinarstvo nije slučajno tu došlo, ono je kao neka prizma kroz koju se kompenzuje sve ono što nisam mogao da učinim ostankom. Koliko je mladih napustilo moj Zubin Potok najbolje oslikavaju pretrpani autobusi onima kojima nije problem da mirno stoje dok se smenjuju Kragujevac, pa Kraljevo, pa Raška i najzad, kad im pogled preseče Gaziovde – znaju da su tu.
Između toga zaustave autobus, traže vam ličnu kartu, i nekoliko puta vas podsete na pravo stanje stvari. Ipak, kad se pocepaju sve karte i izdaju svi studentski popusti, čovek ne može da se ne zapita: Kuda sve ovo vodi?
Pripadala su Kosovu brojna stradanja, od rata, do ekonomskih kriza, preko najskuplje srpske reči, koja je toliko pojeftinila u ustima političara sa obe strane Ibra – da je odavno u bescenju. Cveće ne cveta ni oko Prištine. Ondašnje analize još više su porazne. Kada bi nekim čudom prepreka zvana vizna liberalizacija iščezla, više stotina hiljada Albanaca bi zaboravilo napore svojih sunarodnika i napustilo parče zemlje oko kog se diplomatski rat vodi poslednjih nekoliko decenija.
Možda je baš teološko stanovište Uskrsa sad, više nego ikada, potrebno iskazati: Ustati, obnoviti temelje, vaskrsnuti u ideji povratka, tri puta dobro promisliti.
PROČITAJTE JOŠ
Oni koji su autobusima žurili svojim kućama još brže su se vraćali gradovima centralne Srbije. Među onima koji su ideje o povratku brzo spakovali u kofere, bio sam i ja. Nije mnogo vremena prošlo, širinu zagrljaja Gazivoda zamenio je Bulevar kralja Aleksandara. I sve tako, do novog Uksrsa, do novog povratka.
****
BONUS VIDEO: Milica Rakić Andrić: Bez reakcije međunardone zajednice na spot protiv srpskih proizvoda
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare