2
“Imate li dogovor za pacijenta? Ako nemate, nećete dobiti vozilo”, bilo je pitanje i “objašnjenje”, koje je prošlog četvrtka radnik Hitne pomoći uputio pulmologu doktoru Dejanu Žujoviću, načelniku Odeljenja za intervencije Gradskog zavoda za plućne bolesti i tuberkulozu u Beogradu, nakon što je ovu službu pozvao da traži transport za obolelog u teškom stanju, kojem je hospitalizacija bila urgentna, a dežurna ustanova bila je KBC “Dr Dragiša Mišović”.
Kako nikakvog dogovora među lekarima dve ustanove nije bilo, niti je dr Žujović znao da postoji nepisano pravilo o “rezervaciji” hospitalizacije, iz Hitne su prekinuli vezu, a po pacijenta su došli tek nakon intervencije direktorke Zavoda, koja je bila primorana da kontaktira upravu Hitne pomoći, kako bi pacijentu život bio spašen.
Za dogovore među lekarima, kada Hitna pomoć transportuje pacijenta, kaže Žujović, čuo je samo kada je neophodna hospitalizacija u Kliničko-bolničkom centru “Dr Dragiša Mišović”, a takvo nepisano pravilo nezamislivo je u drugim klinikama.
“Žena je maltene unela svog supruga u našu službu. Pacijent nije mogao da izgovori nijednu reč koliko se gušio. Saturacija u gasnim analizama bila je 60 odsto. Uključili smo odmah kiseonik, inhalacije i sistemske kortikosteroide. Imao je sve indikacije za hospitalizaciju i bio je urgentan. Obezbedili smo dva venska puta i odmah pozvali transportno vozilo Hitne pomoći kako bi ga prebacili u dežurnu bolnicu, KBC ‘Dr Dragiša Mišović’. Na moj poziv javila se osoba koja se nije predstavila, ali tražila je podatke, koje sam momentalno izdiktirao. Međutim, neimenovani radnik Hitne me je na sve to pitao ‘da li imam dogovor za pacijenta?’ Odgovaram da imam pacijenta sa indikacijama za hospitalizaciju i da želim da ga uputim u dežurnu ustanovu, a da ih ne zovem za svog teču, baku ili bilo koga sličnog. Krajnje neljubazno mi je odgovorio da neće da pošalje vozilo ukoliko nemam dogovor. Povišenim tonom rekao sam da je to sulud zahtev. Tad mi je prekinuo vezu. Na moj ponovljeni poziv javio se automat sa kojeg se čulo da je broj van funkcije. Pozvao sam onda svoju nadređenu i izneo joj situaciju. Nakon nekoliko minuta, koleginica je ušla u ordinaciju i zbunjeno mi saopštila da su i njoj prekinuli vezu. Utom sam je zamolio da me pusti da sednem u taksi i odem do Hitne da to rešim. To se, međutim, nije desilo, jer je naša direktorka dobila nadređene u Hitnoj pomoći, koji su naložili da transportuju pacijenta. Šta bi bilo da ih nije dobila ili da iz bilo kog razloga neko nije mogao da interveniše, šta bi bilo sa tim čovekom i šta je sa hiljadama onih za koje nema ko da zove”, revoltirano pita dr Žujović u razgovoru za Nova.rs.
Prema njegovim rečima, KBC “Dr Dragiša Mišović” jedina je ustanova sa kojom je i ranije bilo sličnih problema.
Pročitajte još:
2
58
19
0
“Znam da su se slične situacije dešavale i pre, ali nikad meni. Ovako nešto ne može da se dogodi u saradnji sa Kliničkim centrom, Bežanijskom kosom, Zvezdarom ili bilo kojom drugom ustanovom, samo sa Mišovićem. To je sve do stava menadžmenta, njima se očigledno može da se ovako ponašaju i to je objašnjenje. Sumanuto je da iz Hitne nisu hteli da preuzmu pacijenta dok moja direktorka nije pozvala nadređene u Hitnoj. Nikakav dogovor nisam imao, niti ću ih imati, to je bezobrazluk. Umesto da imamo informativni sistem u kojem se jasno vidi ko radi u smeni, koji lekar može da primi pacijenta, kakva je raspoloživost postelja i sve podatke o jednoj ustanovi, mi treba da pregovaramo između sebe o pacijentu koji umire. To važi i za starost obolelih, jer je poznato da u pojednim bolnicama vlada fašizam, da nikad ‘nema mesta’ za one koji su stariji od 80 godina, a svi treba da imaju ista prava na lečenje, pacijent od 90 i onaj od 50. Nažalost, ima ustanova u kojima su neki ‘jednakiji’ od drugih”, kaže doktor Žujović.
On naglašava da slučaj sa “transportom pacijenta” nije objavio da bi se žalio, već da opomene sistem da je negde nešto trulo i da zaraženi deo uvek mora da se seče, kako se ne bi proširio.
“Neću ni sa kim da se dogovaram i da pregovaram kada je u pitanju život pacijenta i urgentna stanja. Nisam ja ovo objavio da bih kukao, već da pokušam da opomenem zdravstveni sistem, da utičem bar malo na to da se nešto promeni, da se ovakvo ponašanje zaustavi i da imamo obzira prema obolelima ko god da su”, ističe dr Žujović.
U KBC “Dr Dragiša Mišović” za Nova.rs objašnjavaju da postoji procedura najave pacijenta preko vajber mreže, koja mora da se poštuje.
“Postoji procedura najave preko vajber mreže svih dežurnih zdravstvenih ustanova na teritoriji Beograda, da bi se u skladu sa postojećim kapacitetima omogućila jedinica intenzivnog lečenja za kritično obolele. Za transfer u jedinicu intenzivnog lečenja uvek je potreban dogovor lekara jer to je u najboljem interesu pacijenta. Lekari su umreženi i do sada se nikada nije desilo da pacijent ne dobije adekvatan tretman u nekom KBC-u. Svi telefoni su dostupni kao i listinzi prepiski, tako da ćemo proveriti slučaj konkretnog pacijenta o kojem govori doktor Žujović”, kaže za naš portal prof. dr Vladimir Đukić, direktor KBC “Dr Dragiša Mišović”.
U Zavodu za hitnu medicinsku pomoć nisu želeli da komentarišu ovaj slučaj, već su nas uputili na inspekciju Ministarstva zdravlja, od kojih, do zaključenja ovog teksta, nismo dobili odgovore.
***
BONUS VIDEO: Hitna pomoć plate
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare