Pokušavala je da dozove Hitnu pomoć, drama se završila sahranom u dvorištu

To što su lekari, načelnici bolničkih odeljenja, direktori zdravstvenih ustanova i većina nadređenih, koji imaju odobrenje za razgovor sa medijima, na odmoru, ne znači da će bolest i smrt čekati da se oni vrate na posao, a nećemo ni mi.Tako je jedna bolesna i stara žena umrla, a ćerka je sahranila u dvorištu iza kuće. Događaj koji je šokirao Srbiju dogodio se u selu Leskovac, u beogradskoj opštini Lazarevac. U nadi da ćemo dobiti objašnjenje od nadležnih, pozvali smo lokalnu Hitnu pomoć, za koje ćerka preminule tvrdi da se nisu odazvali na njihove vapaje i da su im poručili da u bolnicu majku vozi automobilom, uz pretpostavku valjda, da danas svako poseduje lično vozilo i vozačku dozvolu.Kada smo ih pozvali i tražili načelnika, pitali za bilo čije objašnjenje slučaja u selu Leskovac, neljubaznm tonom od službenice smo dobili odgovor da ne daju informacije.

“Načelnik je na odmoru. Ne dajemo inormacije bez njega. Ne možemo ništa da Vam kažemo o tome što Vas zanima”, i prekinula je vezu.Pokušali smo takođe da dobijemo komentar i od direktora Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć Beograd, koji je takođe na odmoru i koji nam je poručio da se obratimo Ministarstvu zdravlja. Napominjemo da je u pitanju ministarstvo koje na naše pozive, mejlove, ni poruke, nije odgovorilo od osnivanja portala Nova.rs do danas.Ipak, pokušali smo. Poslali smo im pitanja i naravno do zaključenja ovog teksta, odgovori nisu stigli.

Naime, pomenuta žena Ž.K. i njena majka M.K. (78), iz sela Leskovac, bile su zaboravljene i zanemarene od strane društva. Kada je pre desetak dana majka umrla, a Ž.K. je sahranila u dvorištu kuće, ova vest je dospela u medije, pa su se nadležni trgli i konačno reagovali.Sirote žene jedva su sklapale “kraj sa krajem”. Pokojna M.K. primala je penziju od 20.000 dinara, dok je ćerka radila povremene poslove.“Majka je bila bolesna, teško se kretala samo po kući, a onda joj je 17. jula pozlilo. Bila je nedelja. Mislila sam da se šlogirala, pa sam pozvala Hitnu pomoć u Lazarevcu. Žena koja mi se javila rekla mi je da nemaju vozilo, da nađem nekog komšiju i da stavim majku u kola, pa da je dovezemo do bolnice. Rekla sam im da ne mogu, da nemam ni nosila i ne mogu da je prenesem", ispričala je Ž. K. u ispovesti za Nova.rs.

Ipak, nije odustala.“Nastavila sam da zovem, okrenula sam beogradsku hitnu pomoć. Tamo su me opet uputili na lazarevačku, uz obrazloženje da im je Leskovac, kod Lazarevca, mnogo daleko. Majka se onda malo povratila, ali je u ponedeljak pala u komu i u četvrtak je umrla", nastavlja svoju ispovest Ž. K.Za sahranu nije imala novca.“Zvala sam čoveka koji kopa rake na groblju. Rekla sam mu da treba da sahranim majku i pitala ga koliko to košta. Rekao je da moram da platim 15.000 dinara, a ja te pare nisam imala. Rekla sam da hoću majku da sahranim u dvorištu, odgovorio mi je da to ne sme da uradi i prekinuli smo razgovor. Nisam imala od koga ni ašov da pozajmim, pa sam otišla do gvožđare u Stepojevcu i kupila kramp. Došla sam kući, iskopala sam raku i sahranila majku", ispričala je Ž. K.

Međutim, neko od komšija prijavio je slučaj policiji, pa je telo M. K. ekshumiramo i upućeno na obdukciju."Ne znam kako će i ko će sada da sahrani moju majku. Rekli su mi da će je komunalci preuzeti i spaliti, a ja to ne želim", rekla je Ž. K.Slučaj Ž.K. i njene majke nažalost u Srbiji nije usamljen. Ne prođe dan, a da Hitnu pomoć neko ne optuži da nisu odgovorili na poziv, da su tražili suvišne informacije, podatke o pacijentu, dok neko na ulici ili u rođenoj kući umire. Zašto nadležni ne reaguju i ne promene sistem rada Hitne pomoći i koliko će još ljudi ovako umreti, pitanja su koja zasad ostaju bez odgovora.