3
Apelacioni sud zakazao je za 27. avgust ročište posle kojeg će doneti odluku o žalbi na rešenje Višeg suda o izručenju Andreja Gnjota Belorusiji. "Svake godine Lukašenkova vlada ubije do sedam ljudi. Osobenost svakog diktatorskog sistema je da represiju pojačava, kako bi ljudi stalno bili u strahu", kaže Gnjot, dok se advokat Mihailo Pavlović nada se da će žalbeno veće, za razliku od Višeg suda, sagledati "političku crtu" ovog slučaja.
Dva meseca od kada je Gnjot podneo žalbu, Apelacioni sud zakazao je ročište na kojem će njegovi advokati Filip Sofijanić i Žarko Eknić imati poslednju priliku da iznesu argumente protiv rešenja Višeg suda. U njemu, između ostalog, piše da je utaja poreza, za koju se Gnjot tereti, krivično delo, da je „činjenični opis dat u dostavljenoj dokumentaciji od strane nadležnih organa Belorusije“ kao i i da je ispunjen uslov“ za njegovo izručenje, prenosi N1.
U rešenju piše i da je Gnjot sudijama Višeg suda rekao da je bio jedan od osnivača organizacije „SOS. By“ koja se suprotstavljala „diktaturi, povredi ljudskih prava i falsifikovanju izbora 2020 godine“ kada je je Aleksandar Lukašenko ponovo izabran za predsednika. Objasnio je i da su zbog protivljenja beloruskom režimu, članovi “SOS.by”, bili podvrnuti “surovim represijama”. Advokat Mihailo Pavlović za N1 kaže da se stiče utisak da Viši sud te detalje nije uzeo u obzir.
„Iako je Gnjot, kako se iz rešenja Višeg suda vidi, dostavio niz dokaza koji potkrepljuju njegove navode da Belorusija zloupotrebljava mehanizam izručenja, tako što političke protivnike podvodi pod utajivače poreza, kako bi izbegla odbijanje izručenja, Viši sud ove navode nije adekvatno razmotrio. Može se reći da ovo rešenje ne samo da nema dovoljne i adekvatne razloge, već ga karakteriše preterani formalizam suda, koji se nije upustio u političku konotaciju slučaja, iako je ona prilično očigledna“, naglašava Pavlović.
On navodi da je sud, “bez ikakvog dodatnog razmatranja političke pozadine zahteva za izručenje, dao prednost bilateralnom sporazumu Srbije i Belorusije, što mu ne daje za pravo da neadekatno razmotri pomenutu političku konotaciju ovog slučaja”.
“Teško je izvesti zaključak da je Belorusija demokratska zemlja koja poštuje i štiti različitost, pluralizam mišljenja ili ne progoni svoje političke protivnike”, kaže Pavlović i dodaje da se nada “da će žalbeno veće imati više razumevanja, da će sagledati širu sliku ovog slučaja, a posebno njegovu političku crtu”, ocenjuje Pavlović.
To će 27. avgusta pred Apelacionim sudom i biti jedan od ključnih argumenata Gnjotovih advokata Filipa Sofijanića i Žarka Eknića.
„Jedan od naših glavnih argumenata biće to što smatramo da je Andrej Gnjot politički progonjenik. Osnov za ovakvu tvrdnju nalazi se u činjenici da je osnivač organizacije „SOS.by“ koja je okupljala istaknute beloruske sportiste. Oni su se pobunili protiv, prema njihovom mišljenju, neregularnosti na izborima 2020. godine. Optužni akt koji je stigao u naš sud krajem 2023. godine zasniva se između ostalog i na izjavi žene koja je preminula 2016. godine. Takođe, beloruske vlasti su njegovu organizaciju proglasile za ekstremističku, a tužilac koji potpisuje akt nalazi se pod sankcijama EU od 2012. godine”, kaže Gnjotov advokat Filip Sofijanić.
On podseća da je ukinuta Interpolova poternica na osnovu koje je Gnjot 2023. uhapšen u Beogradu, ali da to “u ovom trenutku ne može direktno uticati na odluku Apelacionog suda”.
“Srbija primenjuje sporazum o ekstradiciji sa Belorusijom. Ipak, takva odluka svakako ima veliku posrednu težinu”, naglasio je Sofijanić.
Andrej Gnjot, koji se poslednja dva meseca nalazi u kućnom pritvoru, nakon što je u Centralnom zatvoru proveo sedam meseci, kaže da se nada pozitivnoj odluci Apelacionog suda, ali ne krije da strahuje od povratka u Belorusiju.
“Upravo to će se desiti: 15, 20, 25 godina zatvora i verovatno smrtna kazna. Svake godine Lukašenkova vlada streljanjem ubije pet do sedam ljudi. To su zvanični podaci. Tela se ne daju rođacima, mesta sahranjivanja se ne otkrivaju. Osobenost svakog diktatorskog režima je – mi to dobro znamo i pamtimo iz Staljinovog vremena – da represiju stalno pojačava, kako bi ljudi sve vreme bili u strahu”, navodi Gnjot.
On dodaje da je “egzekucija lakša od nepodnošljive neljudske torture, od koje ljudi brzo umiru, ali u mukama”.
“U beloruskim zatvorima postoji i obavezan prinudni rad. To je nešto što ne zna nijedna civilizovana država na svetu, pa ni Srbija”, kaže Gnjot.
Pročitajte još:
3
27
0
Posle ročišta 27. avgusta, Apelacioni sud ima zakonski rok od 30 dana da donese konačnu odluku o izručenju Gnjota Belorusiji.
“Ukoliko Apelacioni sud potvrdi odluku Višeg suda, Andreja Gnjota od izručenja Belorusiji deli samo potpis ministra pravde”, objašnjava Sofijanić.
Ako bude vraćen u Belorusiju, Gnjot će u toj zemlji biti jedan od 1.400 političkih zatvorenika, među kojima je i dobitnik Nobelove nagrade za mir Ales Bjaljacki – kome se, kako je Gnjot naveo pred sudijama Višeg suda – takođe na teret stavlja poreska utaja.
Gnjot je nedavno izjavio i da je pod nerazjašnjenim okolnostima u Belorusiji umrlo 12 političkih zatvorenika, među kojima je i umetnik Ales Puškin.
“Aleš Puškin je preminuo u zatvoru u gradu Hrodna, 250 kilometara od Minska. Uhapšen je 30. marta 2021. i strpan iza rešetaka. Prema nekim nepotvrđenim izveštajima, preminuo je od perforacije čira, od kojeg je sve to vreme bolovao. Zamislite samo šta je doživeo dok je bio u zatvoru! Nije mu pružena blagovremena medicinska pomoć koja mu je bila potrebna u zatvoru i preminuo je na intenzivnoj nezi 11. jula 2023. godine. Da li zaslužujem njegovu sudbinu”, pita Andrej Gnjot u razgovoru za N1.