Redakciju Vojvođanskog istraživačko-analitičkog centra dobila je dve tužbe za jedan tekst, zahtevi za odštetu za novinare astronomski, po milion dinara. U svetu takve tužbe nisu nepoznate i predstavljaju svojevrstan pritisak na medije - da se visokim kaznama i sudskim taksama privole da ćute. Da li ovakva praksa ponovi zaživljava u Srbiji?

Dve tužbe za jedan tekst. Dva zahteva za odštetu – svaki po milion dinara. Nadonkadu traže vlasnica agencije „Niveus tim“ iz Gornjeg Milanovca Aleksandra Jovičić i njen predstavnik u javnim nabavkama Milan Tadić, kako navode u VOICE-u, blizak vladajućoj stranci.

Zajedno su bili u fokusu istraživačkih novinara zbog sumnjivo sklopljenih ugovora sa loklanim vlastima.

U toj redakciji tvrde – svaki podatak je proveren i tačan, ali kažu, tužiocima svakako nije namera da to ospore.

„To je očigledno novo oruđe režima protiv slobodnih i nezavisnih medija u Srbiji. Jer su veoma svesni da poslujemo na granici izdrživosti, da se izdržavamo isključivo uz pomoć projektnog finansiranja“, kaže Dinko Gruhonjić iz VOICE-a.

Što je veća tražena odšteta, to su veći sudski troškovi, pa i da dobije sud, medij će ekonomski ispaštati, samo zbog takse za odgovor na tužbu ili angažovanja advokata.

Pravnik Nezavisnog društva novinara Vojvodine navodi da se iz same tužbe ne može zaključiti šta je sporno, a čak se ni ne zahteva demanti.

„Nego se praktično čitava tužba svodi na neke insinuacije i tumačenja tužilaca onoga što je objavljeno u tekstu, a što zaista u tom tekstu ne piše“, tumači Veljko Milić, pravnik NDNV-a.

Po sličnom principu građevinska kompanija „Milenijum tim” tužila je početkom meseca lokalne portale Info Vranjske i Jug Press, kao i Danas, ali i televiziju N1, tražeći 100.000 evra po tužbi – zato što su prenosili izjave opozicionih političara sa konferencija za medije ili njihova saopštenja.

Sve to su strateške parnice protiv javne kritike, odnosno takozvane SLAP tužbe.

„Godina 2021. pokazuje da je trend u pitanju i da sad imamo da možete da očekujete tužbu u svakom slučaju u kom je neka druga strana koja se spominje u tekstu jednostavno nezadovoljna“, izjavio je Rade Đurić iz NUNS-a.

Prvi primer u februaru ove godine osetio je i N1 na svojoj koži. Telenor je zbog izveštavanja o ugovoru Telekom-Telenor tražio od odgovornih ljudi da na ime naknade štete plate skoro milion evra. Šef pravnog tima međunarodne organizacije „Reporteri bez granica“ Pol Kopan upozorava – „slapp“ tužbe su postale omiljeno sredstvo bogatih i moćnih za ućutkivanje kritičkih medija.

A Gruhonjić pravi paralelu sa 1998. kada je ministar informisanja bio predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kada se novinarima sudilo ekspresno u prekršajnim sudovima.

„Mi smo kao novinari sedeli na tim klupama zajedno sa pijanim vozačima i dobijali astronomske kazne koje, naravno, naši mediji nisu mogli da plate i kada je ugušen, moglo bi se reći, najveći broj tadašnjih nezavisnih medija u Srbiji“, kaže Gruhonjić.

Da bi se ovakvim pritiscima stalo na put, evropske nevladine organizacije osnovale su „Koaliciju protiv SLAPP tužbi u Evropi“ pod sloganom – „Napad na jednog je napad na sve“.