Prekomerno zagađen vazduh tokom 2019. godine udisao se u Beogradu, Nišu, Smederevu, Kosjeriću, Pančevu, Novom Sadu, Užicu, Boru, Valjevu, Kraljevu, Zaječaru, Požarevcu, Subotici i Beočinu, pokazao je Godišnji izveštaj o stanju kvaliteta vazduha koji je objavila Agencija za zaštitu životne sredine. Krivci za ovo zagađenje su PM 10 I PM2,5 - naš sagovornik Ognjan Pantić te čestice naziva "tihim ubicama koje skraćuju životni vek".
Agencija za zaštitu životne sredine objavila je godišnji izveštaj o kvalitetu vazduha u Srbiji. Opšti zaključak – da je vazduh prekomerno zagađen u gradovima, ali da je zona Srbije „u zelenom“ – dovodi se u pitanje kada se pogledaju detaljni podaci: u oblastima koje su „u zelenom“, po pravilu nema uopšte mernih stanica za one najsitnije i najopasnije čestice (PM 2,5, promera do 2,5 mikrona, koje najlakše prodiru u pluća), a na mnogo mesta ne meri se ni koncentracija onih krupnijih, PM10 čestica.
Na primer, u Šapcu, Čačku, Vranju, Kruševcu, Kikindi, Somboru, Sremskoj Mitrovici – nije bilo dovoljno merenja ni podataka za PM10 ni za PM 2,5 čestice, pa su samim tim ova mesta ostala „u zelenom“ (vidi sliku – siva polja označavaju da nema podataka).
Naš sagovornik Ognjan Pantić je i Koordinator projekata Energija, klima i životna sredina, već godinama prati izveštaje Agencije za zaštitu životne sredine i primećuje da neke stvari ostaju iste.
„U pogledu izvora zagađenja stvar se nije puno stvari promenila. Za gradove koji su u toj najvišoj kategoriji zagađenja, i dalje su uzročnici PM10 i PM 2,5 čestice. Najveći emiteri tih čestica su domaćinstva i male toplane“, objašnjava Pantić.
Ipak, nije sve do domaćinstava, ima nešto i do industrije, ogromnih postrojenja – rudnika i železara.
„Bor je, ja mislim, jedini grad koji je ušao u treću kategoriju zbog prekomernog zagađenja nečim što nisu PM čestice. To je sumpor dioksid i to je sasvim izvesno industrijskog porekla. U Boru imate te pikove zagađenja sumpor dioksidom, što je dosta opasno. Smederevo je takođe grad koji ima problema sa zagađenjem industrijskog porekla, nisu samo domačinstva u pitanju“, ocenio je Pantić.
Naš sagovornik konstatuje da su, u slučaju Smedereva i Bora, industrijska postrojenja povod da različite instance izbegavaju nadležnost, prebacuju sa jednih na druge. Jedni kažu nadležna je država, drugi nadležan je grad, treći kažu to je posao inspekcije.
„Ono što je de facto situacija jeste da te kompanije na osnovu zagađenja plaćaju kazne, ali to su privredni prestupi i onda njima bukvalno bude finansijski isplativije da plate kaznu, nego da ulažu veći novac u renoviranje postrojenja. Tu je potrebna jedna dosledna i stroža inspekcijska kontrola i da se to ne tretira kao privredni prestup, nego da bude neka teža kvalifikacija – zagađebje životne sredine“, navodi Pantić
Ipak, primećuje i dobre strane godišnjeg izveštaja Agencije za zaštitu životne sredine – kvalitet monitoringa je drastičmno unapređen. Iz državne mreže je prikupljeno duplo više validnih satnih vrednosti, sada je 85 posto, a prošle godine je bilo na 48 posto.
„Kada pogledate tabele po kategorijama kvaliteta vazduha i pregled toga šta se meri u tim gradovima, uglavnom su mesta u kojima se ne meri koncentracija PM čestica u prvoj kategoriji. Što više budemo merili, na više različitih mesta, imaćemo lošije rezultate. Kragujevac je bio u trećoj kategoriji, ali je ove godine stavljen u prvu, uz napomenu da nije bilo dovoljno monitoringa. Nije bilo isporučeno dovoljno vrednosti da bi se donela validna ocena“, ukazuje naš sagovornik.
Rezultati pilot studije koju je uradila Agencija za zaštitu životne sredine o uticaju industrijske zagađenosti na zdravlje stanovništva u Boru pokazuju da su stanovnici ovog grada značajno izloženi većem riziku od oboljevanja i umiranja od više vrsta raka osim tumora kože, a postoji i veći rizik smrtnosti od više drugih bolesti.
Naš sagovornik podseća da je povećana koncentracija sumpor dioksida, što je slučaj u Boru, neposredna opasnost, dok PM čestice ostavljaju dugoročne posledice i skraćuju naše živote.
„To je zagađenje koje dugoročno šteti organizmu i skraćuje životni vek. SZO je na osnovu podataka iz 11 gradova u Srbiji, izračunala da je to oko 6.000 prevremenih smrti, a samo od prekomerne izloženosti PM 2,5 čestica beleži se 3.600 prevremenih smrti godišnje, od čega je pola u Beogradu“, upozorava Pantić.
Problem EPS-a i uglja
EPS i termoelektrane su takođe nezaobilazna tema kada je reč o zagađenju.
„Termoelektrane prave problem, pre svega sa sumpor dioksidom, ali i sa čestičnim zagađenjem. Dodatno zabrinjava činjenica da se planiraju proširenja termo-energetskih kapaciteta. Za nedelju dana će biti javna rasprava povodom prostornog plana za izgradnju nove termoelektrane „Kolubara B“.
Mi očekujemo pomak ka razvoju obnovljive energije, a ne razvoju novih postrojenja koja se baziraju na uglju. Nemoguće je napraviti proizvodnju električne energije iz uglja tako da ona bude čista. Naše termoelektrane trenutno dosta zagađuju. Čak i ugradnja postrojenja za odsumporavanje troše dodatnu energiju“ , objašnjava Pantić.
On dodaje da EPS nastavlja po starom.
„To tako ne bi trebalo da bude. Oni stalno navode da je se ulaže više novca u takozvane ekološke prokekte, ali to se pre svega odnosi na remonte postojećih kapaciteta. Ta sredstva bi trebalo rasporediti na više obnovljivih izvora energije“, poručuje naš sagovornik.
„U okolini Železare ljudi se guše“
Smederevo – grad koji se neretko guši u crnoj prašini. Iz tamošnje Železare ne poriču da imaju veze sa time, ali očigledno i ne čine dovoljno da se to ne događa.
Iz smederevskog udruženja i inicijative „Crveni bedževi“ kažu da nisu iznenađeni time što se njihov grad našao na spisku onih čiji je vazduh u onoj trećoj, najzagađenijoj kategoriji.
„To znači da je vazduh veoma zagađen, nezdrav i opasan po zdravlje ljudi i kada je vazduh treće kategorije, postoje tačno propisani akcije koje lokalna samouprava treba da sprovodi, a koje propisuje Zakon o zaštiti vazduha. To su neoborive činjenice. Smederevo prednjači po koncentraciji PM čestica, što je dokaz da naveći izvor zagađenja dolazi iz individualnih kućnih ložišta i kotlarnica. Tu je i odgovor na pitanje kako da poravimo kvalitet vazduha – da poradimo na tome da veći broj građana pređe na sistem daljnskog grejanaj da im se to olakaša nekim subvencijama, da se konvertuju kotlarnice“, objašnjava naša sagovornica Nataša Rašković.
Ona ističe da se ni u ovog godini ništa ne menja, pa očekuje i da izveštaj Agencije za zaštitu životne sredine za tekuću 2020. godinu Smederevo takođe svrsta u gradove sa veoma zagađenim vazduhom. Očekuje da će se dodatno povećati i nivo zagašenja koji stiže iz industrije, a koji je, kako kaže, vidljiv i golim okom.
Zapitali smo se i gde je tu Železara? A naša sagovornica odgovara da validni podaci o tome ne postoje, pošto merači Agencije za zaštitu životne sredine ne mere zagađenje u blizini tog postrojenja.
„Nama nisu potrebni merači da bismo videli stanjem golim okom. To će svaki građanin Smedereva da vam ponovi – u okolini Železare ljudi se guše“.
Iz Agencije za za zaštitu Životne sredine pokušali smo da saznamo nešto više o krivcima za zagađenje životne sredine i kako unaprediti situaciju, ali do objavljivanja ovog teksta nismo dobili odgovor.
Šta piše u izveštaju
Izveštaj Agencije za zaštitu životne sredine pokazuje da je u Valjevu, Kraljevu i Subotici vazduh bio prekomerno zagađen zbog prekoračenja koncentracija suspendovanih čestica PM10 i PM2,5, dok je u Požarevcu i Zaječaru ocenjeno da je vazduh treće kategorije zbog prekoračenja vrednosti PM10.
Lošiju ocenu vazduh u Beočinu dobio je zbog prekoračenja vrednosti PM2,5, a kako se navodi zbog nedostatka merenja suspendovanih čestica u januaru i februaru dobijena je neadekvatna slika da je u Sremskoj Mitrovici prošle godine vazduh bio 1. kategorije.
Prekoračenje vrednosti suspendovanih čestica PM10 i 2,5 razlog su da vazduh bude ocenjen kao prekomerno zagađen i u Beogradu, Nišu, Smederevu i Kosjeriću.
Pančevo je u 3. kategoriji kvaliteta vazduha zbog čestistica PM2,5, Novi Sad i Užice zbog PM10, a vazduh u Boru ocenjen je kao prekomerno zagađen usled prekoračenja granične vrednosti SO2. Prema oceni kvaliteta vazduha prošle godine u ostatku Srbije vazduh je bio prve kategorije, što znači da se disao čist ili neznatno zagađen vazduh, odnosno vazduh u kome nisu prekoračene granične vrednosti ni za jednu zagađujuću materiju.
Bonus video:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare