Sezonski radnici rade leti da prezime zimu

Nekome je Vojvodina lepa, nekome monotona, ali niko neće ostati ravnodušan na nju. Nju voli i voće koje uspeva na plodnom tlu još plodnije ravnice. Kažu meštani, čim nešto baciš, odmah nešto i nikne. U srcu ravnice, u najvećem voćnjaku u Evropi radila je marljivo celog leta grupa radnika, povratnika, ugrožene kategorije društva.Umesto muke i briga, pred njima je ovog leta bila šansa: šansa za zarade, da spremni dočekaju zimu i da na kraju dana ipak dobiju osmeh na licu koji im kaže da neko misli na njih.U ogromnom voćnjaku ovoga leta radnici (povratnici) brali su jabuke – od kiselih do slatkih, od zelenih do crvenih. U jeku sezone, u septembru mesecu, u ovom voćnjaku radi preko 700 radnika kojima ne smetaju ni blato, ni kiša, ni trava. Kako sami kažu, sve je to priroda koja ponekad ume da bude i surova, ali ova nije. Ova priroda drugačija je od atmosfere kancelarije.

Reforme u oblasti povremenog zapošljavanja uvele su u legalne tokove više od 60 odsto sezonskih radnika u poljoprivredi, a među njima je i Dejan Marković iz Vladičinog Hana koji je od 2019. godine zaposlen u okviru projekta Podrška u zapošljavanju na sezonskim poslovima u okviru programa „Migracije za razvoj” u saradnji sa Udruženjem ,,Fenomena’’. Sve je počelo pre tri godine kada je, kako on kaže „radio sa krastavcima“, da bi danas stigao do jabuka.

Veliki put prešla je njegova porodica, ali veliki put prešao je i lično Dejan, budući da je danas šef grupe radnike. Kroz osmeh kaže da nije lako voditi grupu, da je odgovornost velika, ali da, naravno, nije strog.„Preko GIZ-a smo se prijavili, počeli smo od krastavaca te prve godine. Od 2019. godine smo počeli da radimo i veoma sam zadovoljni. Naravno, sve zavisi od berbe ali zadovoljni smo. Mi zavisimo od ovoga – od toga pripremamo zimu, da bismo u narednih nekoliko meseci imali kako da živimo“.

Kako sam kaže, nije korisnik socijalne pomoći, prijavljen je na birou, a od ovog posla obezbeđuje sebi kvalitetan život kada se vrati u Vladičin Han. Do povratka na jug Srbije iz ravne Vojvodine, Dejan je iza sebe imao dugo i naporno leto, u kojem je radio, ali i bio šef dobrih, vrednih i pozitivnih radnika.Među njima je i Ljubinka Stojiljković iz Vladičinog Hana, koja takođe od 2019. godine radi sezonske poslove, bez kojih ne bi mogla da se pripremi zimu.

"Preko Fenomene i GIZ-a smo saznali za sezonske poslove od kojih zarađujemo. Kad radite, vi imate, a čim sedite nemate ništa“, objašnjava naša sagovornica.Da poljoprivreda ume da bude surova svedoče vekovi naših predaka, ali Ljubinka kaže da to nije toliko teško."Dan počinje rano, već u pet sati. Odmah pijemo kafu, spremate se da idete na posao i to je to. Lepo je raditi, nije to naporno, verujte mi. Mnogo je lepo kada radite u prirodi, a ne dok sedite u firmi gde vas zatvore 8 sati. Ovde se i družimo, pričamo, a sve oko nas je zeleno“, priča Ljubinka.

I zaista, svugde u samom voćnjaku, koji je najveći u Evropi, oseti se duh prirode. Zelenilo, zdrave i velike jabuke, veseli ljudi koji nas pozdravljaju sa traktora, pomešano sa blatom i istinskim mirisom voća predstavljaju pravo osveženje posle gradske gužve i vrelog asfalta.Od 2019. godine, udruženje Fenomena zajedno sa GIZ-om sprovodi projekat sezonskog zapošljavanja u poljoprivredi. Cilj ovog projekta je podrška osetljivoj grupi stanovništva kojima je teže da dođu do posla, kao i povratnicima iz Nemačke. Fokus je na reintegraciji povratnika.

Iz ovog udruženja kažu da je do sada preko 850 ljudi zapošljeno preko ovog programa, a svi su zaposleni kao sezonski radnici.„Projekat pokriva putne troškove, kao i troškove ishrane i smeštaja. Za četiri godine, koliko projekat traje, mnogo je veće bilo interesovanje ljudi nego što je bila potreba poslodavaca. Mnogi koji su se zaposlili prve godine i dalje rade kao sezonski radnici, a mnogi su uspeli danapreduju, pa samim tim više zarađuju“, kažu iz Fenomene i dodaju:"Tokom projekta, preko 2.000 korisnika i korisnica projekta informisani su o aktivnostima Nemačkog informativnog centra za migracije, stručno obrazovanje i karijeru (DIMAK) koji nudi dodatnu podršku poput prekvalifikacije ili obuke za samozapošljavanje, ali i psihološko savetovanje“, zaključuju iz Fenomene.Globalni program „Migracije za razvoj“ (PME) deo je šire inicijative nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ), koja promoviše održivu reintegraciju povratnika i ostanak u matičnoj zemlji stvaranjem mogućnosti za dostojanstven rad i život u njoj. Program u Srbiji sprovodi Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH.