SeConS o optužbama Vučića: Naša istraživanja su ozbiljna

Nisu zaposleni samo oni koji imaju ugovore na neodređeno vreme ili oni koji bi se, u slučaju gubitka posla, javili Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Zaposlenima se smatra čitava armija ljudi “nevidljivih” na prvi pogled - i prodavci na pijacama i oni koji za život zarađuju održavajući tuđa domaćinstva, i oni koji neguju bolesne po kućama…Upravo iz tih razloga dolazi do velikih razmimoilaženja u podacima koje saopštavaju zvaničnici i onih iz nezavisnih istraživanja o broju ljudi koji su zbog pandemije koronavirusa ostali bez posla.Prema istraživanju SeConS grupe za razvojnu inicijativu, procene su da je u Srbiji tokom vanrednog stanja zbog pandemije koronavirusa posao izgubilo oko 200.000 ljudi ili osam odsto onih koji su bili zaposleni, uključujući i neformalno zaposlene i samozaposlene u februaru 2020. godine pre proglašenja pandemije.

Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, potom je, negirajući navode SeConS-a, izjavio da je u Srbiji tokom vanrednog stanja zbog pandemije posao izgubilo 9.000 radnika, a dobilo ga oko 9.700."Secons grupa... Šta sve ima u našoj zemlji... Pokažite mi gde su ti ljudi. Nego palo nam na pamet da nesto kažemo protiv nekoga i što gore izmislimo, to ćemo bolje da prođemo", rekao je Vučić o SeConS-u, navodeći da su neistiniti nalazi ovog istraživanja."Vi sutra možete da izađete sa istraživanjem da je četiri miliona ljudi izgubilo posao... Nema ih toliko da rade, ali možete da izađete sa tim. Mi smo u plusu sa 633 ljudi, kao i Francuska.. Znate li šta je 200.000 ljudi", upitao je Vučić.Profesorka Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, dr Marija Babović, predsednica SeConS grupe, u izjavi za Nova.rs ističe da broj onih koji se obrate Nacionalnoj službi za zapošljavanje predstavlja tek mali deo ogromnog broja ljudi koji ostaju bez posla.“Prema našem istraživanju po kome je bez posla tokom vanrednog stanja u Srbiji ostalo oko 200.000 ljudi, tek manji deo se obratio Nacionalnoj službi za zapošljavanje”, navodi Marija Babović.

Kako ističe, važno je naglasiti ko se smatra zaposlenim.“Istraživanje je rađeno na reprezentativnom uzorku od 1.600 ljudi koji su bili zaposleni u februaru 2020. godine, uključujući i neformalno zaposlene i samozaposlene. Definicija zaposlenosti koju primenjuje Međunarodna organizacija rada, Eurostat i Republički zavod za statistiku Srbije kaže da se pod zaposlenima podrazumevaju sve osobe koje su u nedelji pre istraživanja radile najmanje jedan sat za naknadu u novcu ili naturi ili koje su sa posla bile privremeno odsutne, na primer zbog bolesti, ali im je garantovano radno mesto na koje mogu da se vrate. To znači da smo mi pratili stanje uključujući i sve neformalno zaposlene i samozaposlene”, objašnjava Marija Babović.Istraživanje SeConS grupe pokazuje da je osam odsto onih koji su radili u februaru, sredinom aprila ostalo bez posla.“To je osam odsto od našeg uzorka. Kada se to primeni na ono što nam kazuje poslednja Anketa o radnoj snazi Republičkog zavoda za statistiku dolazi se do broja od oko 200.000 ljudi koji su ostali bez posla. Na nivou cele 2019. godine, prema Anketi o radnoj snazi, u Srbiji je bilo ukupno 2.901.000 zaposlenih na sve načine, a kada se od toga oduzmu individualni registrovani poljoprivrednici kojih bilo 452.700, dođe se do broja od 2.448.300.  Primenom stope od osam odsto na taj broj, dobija se gotovo 200.000 osoba koje su ostale bez posla”, pojašnjava Marija Babović.Ujedno, sagovornica Nova.rs ističe da je SeConS postoji od 2005. godine i da je reč o organizaciji specijalizovanoj za primenjena društvena istraživanja.“SeConS okuplja stručnjake društvenih nauka koji rade na beogradskim fakultetima, kao i stručnjake koji rade u sektoru primenjenih istraživanja i analiza. To je organizacija koja povezuje akademska istraživanja sa istraživanjima politika, sa dubokim ubeđenjem da tek na kvalitetnim podacima, činjenicama o stvarnosti i stanju, možemo da gradimo adekvatne politike”, ukazuje Marija Babović.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram