Gospodo iz vlasti, rešavajte probleme na vreme kroz institicije, sa dobrom voljom da se pomogne građanima i nećete imati ekološke proteste, poručio je večeras u "Utisku nedelje" dekan Šumarskog fakulteta Ratko Ristić, dodajući da je jedino pravo rešenje koje donosi korist za narod, odlazak Rio Tinta iz Srbije.
U prvoj emisiji nove sezone „Utiska nedelje“ gosti Olje Bećković, pored profesora Ratka Ristića, bili su i glumac Petar Božović i Marija Alimpić, predstavnica Udruženja „Zaštitimo Jadar i Rađevinu“, a tema o kojoj su raspravljali bila je ekološka situacija u Srbiji, sa osvrtom na „ekološki ustanak“ koji je juče održan u Beogradu.
Upitan da li očekuje da će sada situacija biti drugačija nakon ovog protesta, Ristić smatra da će što se tiče naroda u dolini Jadra, on biti spremniji, brojniji i odlučniji u narednim aktivnostima.
„Taj kraj ima fantastične potencijale za poljoprivredu. Može godišnje da da 100 miliona evra. To bi dalo materijalni input čitavom kraju Jadra i Rađevine“, ukazao je on.
Prema njegovom mišljenju, naša politička elita gubi mogućnost da vidi običnog čoveka sa njegovim potrebama i to stvara bahatost od strane vlasti, koja ne vidi budućnost u ovoj zemlji kad se tako odnosi prema resursima.
„Ministarka Zorana Mihajlović je nas proglasila za neznalice, a to su i akademici iz SANU, kolege sa fakulteta, inženjeri. Tvrdi da se ne može govoriti o zagađenju jer studija o uticaju na životnu sredinu u tom području nije završena, a potpuno je jasno da projekat koji je koncipiran na takav način, a sve to finansira Rio Tinto, gde imate deponiju arsena, rizik od zagađenja površinskih voda, ako imate studiju Biološkog fakultaea koja kaže da će biti uništen biodiverzitet, odakle ona crpi uverenje da će taj projekat biti nešto što neće ugroziti životnu sredinu“, kaže Ristić.
To je, kako navodi, zasenjivanje prostote.
„Ako zagadite vode, uništite šume, to je slika apokalipse, šta će vam Studija procene uticaja na životnu sredinu. Čitava naša teritorija bi bila zagađena kada bi počelo iskopavanje“, upozorio je on.
Marija Alimpić je podsetila na posledice po životnu sredinu koje je Rio Tinto ostavio na Madagaskaru.
„Koliko je dobro Rio Tinto prečistio vodu, govori da je u južnom Madagaskaru na pomolu humanitarna katastrofa. Brojne velike svetske reke su zagađene. Nas Rio Tinto i njihova saopštenja uopšte ne interesuju. Imamo sasvim dovoljno podataka i izjava akademika da znamo da mi njihov dolazak ne želimo“, istakla je Alimpić.
Ona je naglasila da su svi svesni koliko je projekat Rio Tinta katastrofalan, ne samo za Jadar, nego i za Rađevinu.
Alimpić je apelovala da se ljudi sete da postoji i ta Rađevina, gde se spremaju da poseku 200 hektara zdrave šume.
„Nije nama najveći problem Rio Tinto, naš najveći problem je sad Vlada, kao i lokalne samouprave“, upozorila je ona, dodajući da „mi ovaj problem možemo rešiti na relaciji Krupanj – Loznica, ne u Beogradu, ovo mora da počne da se rešava na lokalu“.
Govoreći o ekološkom ustanku i zahtevima koji su sa njega poslati, Alimpić je rekla da na njega nije pozvana.
„To je jedan od problema kada imate jednog kralja ili ekološkog mesiju a ne zna, na žalost, dovoljno temu koja je sada veoma popularna“, rekla je ona i dodala da bi zahtev njenog Udruženja bio trajno ukidanje projekta Jadar, zabrana svih geoloških istraživanja u zemlji i zabrana eksploatacije litijuma bilo gde.
Na to je reagovao Ristić koji je naveo da je Ćuta pometut u kontekstu koji, prema njemu, nije primeren.
„Ćuta je heroj zaštite životne sredine u Srbiji i regionu, najuporniji aktivista, on je ekstremni protivnik bilo kakve ideje o kopanju jadarita u dolini Rađevine i nema smisla da se stavi u kontekst da on pregovara sa nekim o nečemu“, rekao je Ristić, dodajući da nije Ćuta „jedini mesija koji treba o svemu da brine, svi na lokalu treba da se potrude da zaštite svoje“.
Odgovarajući na optužbe da je ekološki ustanak privatizovan od strane Ćute i da je to bila njegova predizborna kampanja, Ristić smatra da „Ćuta nema ambiciju da bude mesija ekologije u Srbiji“ i da je jučerašnji protest trajao tri sata i da verovatno fizički nisu mogli svi da prisustvuju.
„Svako može da napravi skup, ali pitanje je zašto to ljudi ne rade. Kada postoje realni problemi koji iritiraju javnost i okupljaju narod, ljudi nezadovoljni izlaze, a ako država to ne rešava nije isključeno da će se javiti neke političke stranke koji će kapitalizovati te teme. Sve partije su me zvale od vlasti i opozcije da budem nešto, ali to mene ne interesuje. Ono što je Ćuta uradio juče nije bilo radi njegove promocije, to njemu nije palo na pamet, ako je drugačije onda sam ja naivan čovek“, istakao je Ristić.
Glumac Petar Božović je istakao da istina mora da izađe na videlo, da mora da se probudi savest ovog ućutalog naroda, da živi u svojoj zemlji i da odlučuje o njoj.
„Politizacija ovoga ne bi smela da se desi, zanimaju me ovi koji donose odluke. Ne moramo stalno da govorimo o Rio Tintu“, rekao je on, navodeći primer Zlatibora, te „Budve na planini“ na kojoj se sve više nedozvoljeno seku borovi kako bi se napravile zgrade, nazivajući to „masakrom i genocidom“ o čemu se u medijima ne piše.
Prema njegovom mišljenju, ekološki ustanak je buđenje svesti kod zaćutalog naroda i buđenja savesti kod onih koji odlučuju o tim stvarima bez ikakve militantnosti, pretnje za vlast.
„Mi se borimo za nešto istinski i što se tiče nas i naših potomaka i naše dece. Deca se ne brane samo na predizbornim bilbordima nego tamo gde još postoje ptice, dabar iz Zasavice, iz Rađevine i Drine“, rekao je on.
Prema njegovim rečima, tamo gde se pojavio Rio Tinto – tamo trava više ne niče.
„Ova borba za čistotu je samo deo borbe protiv zagađenog duha i zato ovakvo spontano insistiranje odmah izaziva podozrivost kao da nismo isti narod“, ukazao je on.
BONUS VIDEO: Ekološki ustanak u Beogradu hronologija
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare