0
Predsednik odbora za zaštitu životine sredine Univerziteta u Beogradu Ratko Ristić izjavio je da od Žagubice i okoline "neće biti ništa" ako se otvori rudnik zlata.
Ristić je na sednici skupštinskog odbora za zaštitu životne sredine, koji je održan u Žagubici, poručio građanima da su potencijali njihovog kraja proizvodnja hrane i organske hrane, eko turizmu, lovnom, planinarskom i verskom turizmu i pčelarstvo, a da od toga neće biti ništa ako se ostvare planovi o otvaranju rudnika zlata Potaj Čuka – Tisnica, piše N1.
On je istakao da su ulaganja u te potencijale sada sporadična i da bi, ako bi država usmereno ubacila subvencije u cilju promocije nekih od ovih aktivnosti, za taj kraj bila mnogo veća zarada od rudnika zlata.
„Moguće je uz organizovaniji, stručniji i od održave podržan način delovanja zaposliti daleko veći broj ljudi i ostvariti veće prihode bez ikakavog zadagađenja prostora, destrukcije i rizika po javno zdravlje“, kaže profesor Ristić.
Naglasio je da Srbija ima oko 500 tona zlata koji bi mogli da se izrudare u narednih 30-tak godina i vrede oko 30 milijardi dolara, a Srbiji bi od toga ostalo oko tri milijarde. „To je oko 100 miliona dolara godišnje, sa tako invazivnom destrukcijom prostora, imali bi strahovito zagađenje i uticaje na zdravlje stanovništva“, kaže profesor.
On je poručio građanima Žagubice budu istrajni, da sačuvaju prirodu sa svojim osobenostima i šansu da dođe do istinskog razvoja.
Istakao je i da istražni prostor planiranog rudnika zahvata skoro 300 km kvadratnih, pri čemu je zona rudarskih aktivnosti na oko 1.000 hektara, a predviđeno je da sedam god traje eksploatacija i da se u poslednjoj godini izvrši tzv. rekultivacija i vraćanje prostora u prvobitnu formu.
PROČITAJTE JOŠ
„U pitanju je zanimljiv koncept, nigde u Srbiji nemamo rudarske akltivnosti, a da je po završetku prostor vraćen u prvobitnu formu. To se ističe kao argument u svim promocijama rudaskih aktivnosti. Ja se lično zalažem za rudarstvo koje je u javnom ineteresu, koje odgoara potrebama većine ljudi u zemlji, to rudarstvo treba podržati, a država treba da ojača sve što su srpski naučni stručni potencijali. Ali se apsolutno protivim rudarstvu koje je promocija privatnog ineteresa, promocija lukrativnih ciljeva i bogaćenja jer po pravilu znači ugrožavanje javnog zdravlja“, kaže.
Dodao je i da je na lokalitetu Potaj Čuka – Tisnica planirano da se izvuče 19 tona zlata, za sedam godina, a da je cena tog zlata oko 60 miliona dolara, što dođe ukupno oko 850 miliona dolara.
Neko bi, prema njegovim rečima, zaradio prodajući to zlato koje bi se ovde iskopalo, a Srbija bi imala maksimalnu korist od šest do sedam posto od tog iznosa, a opština Žagubica možda čak ni 2, 3 procenta.
Upozorava da bi se sa iskopanim zlatom radilo tzv. „luženje na gomilu“ i na 36 hektara bio bi korišćen natrijum cijanid koji je agresivna supstanca i nosi veliki rizik od zagađenja.
Iz kompanije koja planira da otvori rudnik su kako precizira, kasnije demantovali da će koristiti tu supstancu, ali pita i zašto bi im verovali.
Problem je, dodaje i to što, da bi se došlo do 19 tona zlata od kog bi Žagubica imala najmanju korist, treba 70 miliona metara kubnih zemlje iskopati.
„U pitanju su deponije sa milionima metara kubnih materijala, sa izuzetno nepovoljnim hemijskim osobinama i koje imaju visok stepen kiselosti. To bi se ispiralo posle padavina i sve bi otišlo u lokalnu mrežu vodotokova, kontaminaciju podzemnih voda i zemljište“, kaže.
Naveo je i primer da je na prostoru Mokre Gore i okoline pronađen nikl 2004. godine i da se radilo da se otvori rudnik nikla. Da je to učinjeno, sada ne bi bilo moguć razvoj turističkog samoodrživog prostora kakav je Zlatibor, koji je spojen sada i sa Tarom i Mokrom gorom, kao i sa nastavkom do Andrić grada.
„Tamo 20-30.000 ljudui u svakom trenutku boravi i troši značajne količine novca i ceo taj kraj doživljava procvat bez ikakvog zagađenja“, istakao je Ristić za N1.
BONUS VIDEO: „Imamo iznenađenje“: Iz Gornjih Nedeljica u London na protest – sve zbog Rio Tinta
