Reagovanje Rio Tinta na tekst objavljen na Novoj

Dnevne novine „Nova“ objavile su 15. oktobra 2024. godine članak pod nazivom „Rio Tintu odobreno da istražuje uz Drinu“ u kome je iznet veliki broj netačnih informacija i insinuacija koje je kompanija prinuđena da demantuje, posebno imajući u vidu da se ovim povodom navedena medijska kuća nije obratila kompaniji kao relevantnom izvoru informacija kako bi potvrdila istinitost navoda koji su objavljeni.

U članku se netačno navodi da je kompaniji Rio Tinto odobrena „još jedna dozvola“ za, kako se navodi „hidrogeološka istraživanja pitke vode u Lipničkom šoru u opštini Loznica“. Reč je o dozvoli koja je kompaniji odobrena od strane Ministarstva rudarstva i energetike 25. avgusta 2020. godine, na osnovu zahteva koja je kompanija podnela ministarstvu 30. juna iste godine. Svi planirani radovi su izvedeni u skladu sa odobrenim Projektom i u granicama istražnog polja još tokom 2020. i 2021. godine, u potpunosti prema pravilima struke i uz nadzor hidrogeoloških inženjera iz Instituta za vodoprivredu Jaroslav Černi i odseka za hidrogeologiju Rudarsko-geološkog fakulteta iz Beograda.

U članku se navodi da „po rečima geologa, ovakvo istraživanje podrazumeva preradu ove sirovine, koja će ugroziti njen kvalitet“, što je potpuno netačno. Istraživanje nema nikakve veze sa preradom vode i ni na koji način ne ugrožava njen kvalitet. Ove „reči geologa“ date su na krajnje paušalan način, bez ikakvih objašnjenja i mogu se tumačiti kao pokušaj uznemiravanja javnosti koja nije upoznata sa načinom projektovanja, odobravanja, izvođenja i same svrhe hidrogeoloških istraživanja.

U članku se navodi niz neistina iznetih od strane Branislava Božovića, inženjera geologije.

Božović netačno navodi da je dozvolu „sigurno izdalo Ministarstvo za zaštitu životne sredine, jer je to njihova oblast“, pokazujući da ne vlada materijom o kojoj javno govori. Dozvolu za ovaj tip istraživanja po zakonima Republike Srbije izdaje Ministarstvo rudarstva i energetike.

Božović, između ostalog kaže da je kompaniji Rio Tinto za potrebe Projekta „Jadar“ „voda kao sirovina potrebna za tretman otpadnih voda“, što je sa naučnog i tehnološkog stanovišta potpuno netačno. Voda nije potrebna kao sirovina za tretman otpadnih voda.

Božović navodi da „su dobili dozvolu da istražuju, a ne znamo šta to istraživanje podrazumeva“. Sva hidrogeološka istraživanja se izvode po standardnim procedurama koja su sastavni deo odobrenja za istraživanja, kao i završnih izveštaja koje je kompanija, u skladu sa zakonom, predala nadležnom ministarstvu.

Božović navodi da su „oni tamo već radili neka istraživanja da bi mogli da dođu do većih količina vode. Žele da imaju svoja ležišta, svoj deo pogona.“. I pored toga što je izjava krajnje konfuzna (o kom pogonu je reč?), ona je i netačna, posebno ako se sagleda u kontekstu drugog dela izjave u kome Božović dodaje „zato im je potrebna ogromna količina drinske vode“.

Prema javno dostupnim Nacrtima Studija za procenu uticaja na životnu sredinu, potrebne količine vode za Projekat „Jadar“ bile bi u najvećem procentu obezbeđene od rudničkih voda koje bi se sistemom za odvodnjavanjeiz samog rudnog tela slale u postrojenje za prečišćavanje vode i planirano je da se ovako prečišćena voda koristi u zatvorenom kružnom sistemu tokom proizvodnog procesa. Značajan deo potrebne količine vode za Projekat „Jadar“ bio bi obezbeđen i prikupljanjem kišnice. Podzemne vode iz priobalja Drine povlačile bi se za snabdevanje kompleksa „Jadar“ samo po potrebi. Ovo nije voda iz rečnog toka Drine, niti je reč o vodi koja bi mogla da se koristi za piće.

Navod Božovića da je reč o „ogromnim količinama drinske vode“ koja je potrebna za realizaciju Projekta „Jadar“ potpuno je netačan. Do sada izrađeni modeli pokazuju da bi se u danima kada bi se ta voda povlačila, u proseku uzimalo između 11 i 23 litra po sekundi (između 1 i 2 ML na dan). Poređenja radi, količina vode koja bi se povlačila po potrebi iznosila bi između 0.0036%-0.0076% prosečnog toka reke Drine koji iznosi oko 300.000 litara po sekundi. Tvrdnja „ogromne količine drinske vode“ koju je Božović izneo nema ni jedan naučan i utemeljen osnov, i može se tumačiti kao namerno obmanjivanje građana u cilju zastrašivanja i širenja panike u javnosti.

Autorka članka navodi da će „Projekat pokazati koliko će tačno vode ispumpavati, a posledice prerade trpeće građani“. Iz ovog navoda nemoguće je utvrditi na koju preradu se misli, niti o kojoj vodi koja će se „ispumpavati“. Samim tim ne postoji nikakav osnov da se potpuno neosnovano i paušalno tvrdi da će „građani trpeti“ bilo kakve „posledice“, posebno ne na način kako je to učinila autorka.

Božović navodi kao „najvažnije pitanje koliko je prognozirano da se pumpa čiste drinske vode za potrebe iskopavanja litijuma“. Kao što je navedeno, podzemne vode iz priobalja Drine povlačile bi se za snabdevanje kompleksa „Jadar“ samo po potrebi. Ovo nije voda iz rečnog toka Drine, niti je reč o vodi koja bi mogla da se koristi za piće. Planirane količine koje bi se povremeno koristile iz ovog izvora su prethodno navedene.

Božović netačno navodi da se „ta voda posle vraća u Drinu“. Nije planirano da se bilo kakva voda vraća u Drinu kada je u pitanju Projekat „Jadar“.

Božović u članku navodi da „niko ne može da veruje“ da će voda biti prečišćena, jer „takav proces, koji na tom nivou pričišćava vodu koja je prerađivana, pa vraćena u reku – ne postoji“. Izneti stav od strane Božovića je, najblaže rečeno, iznenađujuć, imajući u vidu da je reč o inženjeru geologije. Tehnologija prečišćavanja vode je opšte poznata i široko primenjena tehnologija koja se koristi u mnogim industrijama. Svaki od koraka u procesu prečišćavanja vode koji je predviđen Projektom „Jadar“ je poznat, potvrđen i u kontinuiranoj je upotrebi više decenija. Tehnologija prerade otpadnih voda verovatno je najmanje zahtevan deo celokupnog Projekta „Jadar“.

Božović neosnovano navodi „oni bi rudarskim istraživanjima i preradom mogli upropastiti izvorišta“. Sve do sada predočene mere kroz nacrte Studija o proceni uticaja dokazuju da su iste dovoljne da kvalitet svih vodotokova ostane na nivou kaliteta koji je propisan zakonskom regulativom Republike Srbije. Božović ovde pominje „preradu“ u krajnje nejasnom kontekstu.

Božović bez ikakvih osnova kaže da „imamo samo Studiju koja kompanija pokušava da proglasi validnom, kako bi se fakulteti izjašnjavali po tom pitanju“, što je netačno i u kontekstu javno dostupnih informacija, zlonamerno. Kompanija Rio Tinto je javno saopštila da objavljeni nacrti Studija za procenu uticaja na životnu sredinu za Projekat „Jadar“ nisu i ne mogu da budu zamena za Studiju u formalnom smislu. Kompanija takođe kontinuirano naglašava da Projekat „Jadar“ ne može biti realizovan dok se od strane nadležnih institucija ne odobri konačna Studija za procenu uticaja na životnu sredinu za ovaj projekat, koja je još u fazi izrade, i to u formalnom procesu, koji podrazumeva sveobuhvatnu javnu raspravu u transparentnom i inkluzivnom procesu, kako je to definisano zakonima Republike Srbije.

Božović bez ikakvih naučno utemeljenih argumenata u kontekstu Projekta „Jadar“ zaključuje „nesumnjivo je da će zagađenja imati razorne efekte po prirodne vrednosti Srbije, po život građana, vodu i sve kompletno“. I izjava Božovića da se „nalazimo u poziciji da budemo izbrisani sa liste normalnog života“, data je bez ikakvih naučno utemeljnih dokaza i može se tumačiti kao pokušaj namernog izazivanje zabrinutosti među građanima i širenja panike.

Da bi Projekat „Jadar“ bio realizovan, kompanija Rio Tinto mora nadležnim institucijama, lokalnoj zajednici i svim građanima Republike Srbije da, u formalnom, zakonom predviđenom procesu, dokaže da projekat može biti realizovan bezbedno i u skladu sa najvišim standardima zaštite životne sredine Republike Srbije i Evropske unije.
Kompanija Rio Tinto je na raspolaganju za dijalog sa svim zainteresovanim stranama koji zaista žele da vode razgovor zasnovan na činjenicama kako bi u potpunosti razumele projekat, mere zaštite životne sredine i koristi koje bi mogao doneti.

Kompanija ponovo naglašava da je na raspolaganju svim medijima u Srbiji za sve upite medija koji se tiču poslovanja kompanije Rio Tinto.