Reagovanje na tekst profesora Živana Lazovića

Njegovo reagovanje prenosimo u celosti: "U svom reagovanju na tekst kolumniste Milenka Vasovića (u rubrici “Društvo”, 7. mart 2023.  godine u 14:38), profesor Živan Lazović je napisao kako se gospodin Vasović oslonio na  dezinformacije koje smo mu navodno profesor Nebojša Grubor i ja pružili u vezi s njegovom  neispunjenošću uslova za produženje radnog odnosa nakon 65 godina na Filozofskom fakultetu  u Beogradu. Time je on sam izneo dezinformaciju, pošto direktne komunikacije između mene i gospodina Vasovića nije bilo, već je, po svoj prilici, savesni novinar izneo samo neke od tvrdnji  koje se mogu naći u javno dostupnim (arhiviranim) dopisima, a koji su po ovom pitanju bili  upućeni Kadrovskoj komisiji na razmatranje. Štaviše, Ž. L. nas je ekskluzivno obavestio (istina, s potpuno drugačijom namerom) da smo  profesor Grubor i ja bili u pravu kada smo izneli stav da njegov tekst "Čemu prekrajanje istorije  srpske filozofije" ne treba vrednovati kao originalni naučni rad. Lepo je od kolege saznati takvu  vest iz novina, kada je već teško doći do nje redovnim putem na radnom mestu. Ipak, Ž. L. je  propustio da kaže da se time njegov tekst ne može koristiti u prilog ispunjenosti minimalnih  uslova za produženje radnog odnosa, već da se u najboljem slučaju može navesti kao jedan od  (ne malog broja) razloga neispunjenosti uslova iz člana 162. Statuta Filozofskog fakulteta u  Beogradu. U vezi s tim, gospodin Vasović je istakao u svojoj kolumni moguću vezu između  separata domaćeg časopisa Theoria i uloge Ž. L. u otežavanju kandidature pokojnog profesora i  kolege Slobodana Žunjića u SANU. Kada je reč o odsustvu značajnog naučnog doprinosa Ž. L. od poslednjeg izbora u zvanje,  dovoljno je pomenuti da, verovali ili ne, on 8 godina (negde od polovine 2012. godine do negde  pred kraj 2020. godine) nije objavio nijedan tekst u filozofskom časopisu (makar i najniže  rangiranom) koji ima oznaku “originalni naučni rad“. Umesto toga, Ž. L. je naglo, na veštački i  usiljeni način predstavio u poslednjih sedam meseci, radi vannaučnog cilja (produženja radnog  odnosa), da ima odgovarajuće tekstove. Usled takvog postupanja, pokazalo se, što je i suština  mog prigovora koji sam uputio Kadrovskoj komisiji, da njegov učinak ne odgovara zahtevanoj  kategorizaciji.  Sve to mu, pak, nije smetalo da bude rukovodilac naučnog projekta koji je finansiralo resorno  ministarstvo, da se nametne za ulogu prorektora Beogradskog univerziteta, a malo zatim i  upravnika Instituta za filozofiju.  Nedostatak teksta u inostranom međunarodnom časopisu profesor Lazović je pokušao da  zameni konferencijskim (i time pogrešno kategorisanim) tekstom objavljenim u zborniku 2014.  godine ("Cartesian Scepticism"), pri čemu je tekst pod istim naslovom na srpskom ("Kartezijanski skepticizam") objavio 1996. godine u časopisu Theoria, tako da se ovde stiče  utisak da se "ista roba dva puta prodaje". Dva rada sa domaćih konferencija pokušavaju sezameniti autorizovanim transkriptima sa jednog istog skupa (tako ih kvalifikuje sam priređivač  zbornika u kome su objavljeni). Novu knjigu, koju je u svom reagovanju Ž. L. pomenuo, nije nam  dostavio na uvid uoči glasanja na odeljenskoj sednici, kao uostalom ni najavljeni koautorski  tekst u jednom domaćem časopisu. Štaviše, Ž. L. nam uoči februarske odeljenske sednice nije  dostavio nijedan svoj tekst na uvid, potvrdu o učešću na domaćoj ili međunarodnoj konferenciji  (ili knjigu apstrakata), potvrdu o objavljivanju, i slično, što već samo po sebi odudara od  uobičajene akademske prakse. To su samo neke od teza koje se u mom javno dostupnom  (arhiviranom) dopisu Kadrovskoj komisiji u vezi s ovim slučajem mogu naći.  Umesto toga, Ž. L. naše dopise koje smo uputili Kadrovskoj komisiji želi da omalovaži tvrdnjom  da smo samo profesor Grubor i ja glasali protiv predloga Odeljenja za filozofiju da mu se produži  radni odnos. Prećutao je da se ovde za usvajanje odluke računaju samo glasovi "za" od ukupnog  broja članova Odeljenja, te da od 9 redovnih profesora sa Odeljenja za filozofiju (ako njega  izuzmemo), nas 5 nije svojim glasom podržalo taj predlog. Takođe je mogao da pomene da u  poslednje vreme nemali broj predloga sa Odeljenja za filozofiju nije bivao usvojen na višim  instancama, što može biti pokazatelj situacije na Odeljenju, na kome se odluke neretko donose  pukim preglasavanjem. Inače, nije bilo ni glasanja, a kamoli preglasavanja na Odeljenju o  inicijativi da se pomenuti predlog o produženju radnog odnosa vrati na izjašnjavanje tom istom  Odeljenju. Ali nadam se da je već iz ovoga široj javnosti jasno da pitanje o neispunjenosti uslova profesora  Lazovića nije stvar sitnog detalja, već da je sistemske prirode. Sama činjenica da se o tom  predlogu još uvek raspravlja pokazuje da nauka još uvek nije odnela prevagu nad politikom Odeljenja za filozofiju. Očekujemo da će se uskoro, bar u ovom slučaju, do kraja marta to i  desiti. Kakogod, može se postaviti pitanje s početka ovog teksta: ko ovde dezinformiše?", zaključuje se u reagovanju.