0
Srbija je zajedno sa svetom u novu 2022. godinu ušla sa i dalje aktuelnom pandemojom korona virusa. Za tri meseca biće pune dve godine od kada je kod nas zvanično registrovan prvi slučaj oboljevanja od korina virusa. Epidemiolog Zoran Radovanović u intervjuu za “Novu“, govori o tome šta nas čeka u narednom periodu, šta se moglo bolje uraditi i šta misli o odgovornosti Kriznog štaba u vođenju korona krize i posledicama iste.
Koliko će korona uticati na naše živote u 2022. godini – hoće li biti novih talasa i sojeva?
Nemamo potrebne elemente za pouzdano predviđanje. Mnogo će zavisiti od obuhvata vakcinacijom. Mada će biti novih sojeva, njihov uticaj bi trebalo da bude manje dramatičan. Biće i novih talasa i talasića, ali će najgore verovatno ostati za nama pre kraja proleća 2022. Od jeseni 2022, a najkasnije od proleća 2023. kovid 19 će biti endemska bolest sezonskog karaktera, poput gripa. Dakle, direktni uticaj bolesti na naše živote će se smanjiti, ali će ostati rane i ožiljci naneti dvogodišnjim robovanjem virusnoj pretnji. Te ozlede tek valja vidati.
Šta su, uz i dalje prisutnu koronu, ali i postkovid sindrom, najveći izazovi sa kojima će se zdravstveni sistem u Srbiji suočiti u novoj 2022. godini?
Zdravstvo je u pandemiju ušlo loše organizovano, a iz nje izlazi još i kadrovski znatno oslabljeno. Trpele su redovne aktivnosti, od lečenja nekovid pacijenata, preko preventivnih pregleda, do vakcinacije dece. Liste čekanja su znatno uvećane. Primarna zaštita čeka na reorganizaciju od kada je, pre više od decenije, propao projekat kapitacije. Paket obaveznih usluga treba čvrsto definisati. Državno i privatno zdravstvo nije realno odmah integrisati, ali se mora raditi na smanjenju jaza. Osnovno je da na čelo zdravstvenih ustanova dođu sposobni i kreativni ljudi, a ne partijski poslušnici.
Šta biste kao amanet za novu 2022. poručili Vašim kolegama iz Kriznog štaba?
Njihov izbor je na početku delovao kao počast, a pretvorio se u opterećenje. Oni moraju da nose svoj krst. I za njih i za sve ostale bila bi katarzična i oslobađajuća njihova rešenost da objasne svoje ponašanje, pre svega pritiske koje su trpeli, uz žrtvovanje struke radi dnevne politike. Meni bi bilo posebno interesantno da čujem koja ih je muka naterala da bez mere krivotvore podatke.
PROČITAJTE JOŠ
Da li nas i u 2022. očekuju novi ciklusi vakcinacije protiv korone – četvrta, peta doza?
Četvrta doza će da usledi, ali je pitanje kada. Kriterijum će biti uspešnost i dugotrajnost zaštite posle treće doze. Treba da shvatimo da se, kao i kod vakcinacije dece protiv niza bolesti, zaštita postiže sa tri doze. To je tzv. primovakcinacija. Očekivalo se da druga doza štiti bar godinu dana, verovatno i duže, a da treća doza čini čoveka bezbednim nekoliko godina. Mutacije virusa skratile su taj period. Postoji realna nada da će se pojaviti vakcine koje pokrivaju sve sojeve novog virusa korona.
Šta u Novoj godini mora da bude drugačije u odnosu na 2022?
Spisak nužnih promena je dugačak, ali će po svoj prilici mnoge ostati u domenu lepih želja. Ohrabrujuće je što se kod dela građana javila ne samo ekološka svest, već i odlučnost da ne budu tretirani kao beslovesna raja. Ako ne bude velikih zloupotreba, realna je šansa da se Beograd narednog proleća vrati Beograđanima, a neizvesno je da li će istovremeno i građani Srbije povratiti svoje pravo da utiču na sudbinu zemlje.
Podsetimo, u Srbiji je od marta 2020. do danas od korone obolelo više od 1,3 miliona stanovnika. U istom periodu preminulo je više od 12.740 osoba. U Srbiji je u 2020. godini bila za 12,4 odsto veće od petogodišnjeg proseka. Za 2021. se podaci čekaju.
BONUS VIDEO: Nova.rs u Batajnici među najtežim kovid pacijentima
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
