Prostorije u kojima borave i spavaju radnici iz Kine angažovani na izgradnji fabrike guma “Linglong” u Zrenjaninu, čije fotografije su se pojavile pre dva dana, više liče na radne logore nego na mesto za normalan život. Na žalost, to nije jedina fabrika u Srbiji čiji radnici žive i rade u nehumanim uslovima, pa tako imamo slučaj južnokorejske Jure, kompanije Ziđin u Boru, Geoksa u Vranju i Benetona u Nišu.
Linglong u Zrenjaninu
Radnici iz Kine angažovani na izgradnji fabrike guma “Linglong” u Zrenjaninu, sudeći po fotografijama, borave u betonskim prostorijama sa desetak metalnih kreveta na sprat.
Kao improvizovane “pregrade” između kreveta, koje obezbeđuju minimum intimnosti, pričvršćeni su komadi zelenog najlona ili pojedini komadi garderobe.
Izuzev jednog stola i poneke rasparene stolice, u sobi u kojoj radnici provode veći deo slobodnog vremena nema više nijednog komada nameštaja.
Garderoba im je pokačena na krevete oko kojih se mogu videti brojni lavori i plastične kante. Takođe, većina soba nema sanitarni čvor, niti kupatilo.
Dušan Kokot iz “Građanskog preokreta” rekao je da u Zrenjaninu niče “svojevrsni radni logor”.
“Na osnovu dokumentacije koja je javno objavljena, potpuno je jasno da će tu biti nehumani uslovi za život. Možemo potpuno jasno da kažemo da će tu da niknu svojevrsni radni logori za ljude koji će da rade na projektu Linglonga”, izjavio je Kokot za Radio Slobodna Evropa, napominjući da ni lokalna, ni republička vlast nije reagovala na njihove apele da se ispitaju uslovi pod kakvim uslovima radnici borave u Zrenjaninu.
Ziđin u Boru
Zbog nehumanih uslova boravka kineskih radnika u Srbiji polovinom januara izbio je i protest radnika u rudniku „Čukaru Peki“ kompanije Ziđin u Boru.
Prema snimcima koji su tada, takođe anonimno, dostavljeni Radiju Slobodna Evropa, radnici su tražili poboljšanje uslova života. Tvrdili su da žive kao zatvorenici i da im nije dozvoljeno da izlaze iz radnog kampa, ni da imaju kontakt sa stanovništvom.
Radnici tamo imaju na raspolaganju po jedan javni toalet na 80 ljudi, redak pristup toploj vodi, a više od pedeset radnika ima na raspolaganju svega četiri tuš kabine.
Ziđin je odbio da odgovori na pitanja novinara o uslovima boravka njihovih radnika u Boru, a u naknadnom saopštenju su ih optužili da govore neistinu i da su protestovali “jer su hteli da dobiju vakcinu kako bi otputovali u Kinu da proslave kinesku Novu godinu u februaru”.
Južnokorejska Jura
Fabrika automobilskih kablova južnokorejske kompanije Jura, koja ima tri fabrike u tri grada u kojima je ukupno zaposleno oko 6.500 radnika, poznata je po optužbama za mobing zaposlenih, ponižavanje i surovosti prema zaposlenima, sprečavanje sindikalnog organizovanja, a u toku epidemije i nepoštovanju mera bezbednosti zaposlenih.
Tako je u oktobru prošle godine štab za vanredne situacije u Nišu tvrdio da je fabrika „Jura“ žarište koronevirusa i zatražio pomoć države pošto su zaraženi u toj fabrici činili 60 odsto ukupnog broja obolelih u gradu.
Povezane vesti:
Ova kompanija se od početka pandemije, kada su druge fabrike privremeno obustavljale proizvodnju ili smanjivale broj angažovanih radnika, iz petnih žila trudila da održi rad u punom kapacitetu. Radnici su se bunili, štrajkovali i odbijali da uđu u fabriku dok ne dobiju zaštitnu opremu, ali su efekti pobuna bili kratkog veka i ubrzo se sve vraćalo na staro.
Loš glas o uslovima rada u ovoj fabrici počeo je da kruži još od 2016. godine kada je u fabrici Jura u Leskovcu održan štrajk u toku kog su sindikati otkrili da radnici ove fabrike ne samo što ne mogu da dobiju jedan neradni dan, koji im pripada po zakonu, već da trpe fizičko i mentalno zlostavljanje, na koje niko u vlasti ne reaguje.
„Tukli su ih metalnim palicama, žene su napastovali seksualno, iako silovanja nije bilo. Zabranjivan im je odlazak u toalet i savetovano da nose pelene. Kada nekom pozli, Hitna pomoć se zove u fabriku i ukoliko radnika ne odvedu u bolnicu on je dužan da se vrati poslu nakon što mu je ukazana pomoć“, rekao je tom prilikom za Danas predsednik sindikata „Sloga“ Željko Veselinović.
Najnovije loše vesti iz Jure stigle su u februaru, kada je rukovodstvo fabrike saopštilo da je iz fabrike u Nišu otpušteno 30 radnika, dok je određen broj samostalno napustio firmu.
Geoks u Vranju
U novembru prošle godine tri stotina radnika prve smene obustavili su proizvodnju u vranjskoj fabrici obuće Geoks zbog neisplaćenog prekovremenog rada, produžavanja radnog vremena i kašnjenje plata onima koji su na bolovanju.
Poslednja dešavanja govore u prilog tome da, ni nakon pet godina, otkad se u javnosti pojavila priča da zaposleni u ovoj fabrici rade u nehumanim uslovima i trpe torturu, italijanski investitor nije obezbedio normalne uslove rada.
Podsećamo, pre pet godina je bivša radnica fabrike „Geoks“ Gordana Krstić (50) u Vranju ispričala je kako zaposleni trpe torturu.
“Radnici su u stalnom strahu. Mogu samo dva puta u toalet, ne smeju da se žale, ne smeju da pitaju, tu su da ćute i često trpe uvrede. Nazivaju ih „lokalcima“, „ciganima“ i stalno prete otkazom”, ispričala je tada Gordana za “Novosti”.
Dodala je da kada bi primetili da neko više od dva puta ide do toaleta, šefica Ticijana Ćesoni je radnicima govorila da nose „pampers“ pelene i čak je demonstrirala kako se one stavljaju.
Ona je tada opisala da je odlazak na posao nakon jednog incidenta postao noćna mora zbog čega je morala da prestane da radi.
Beneton u Nišu
Krajem aprila prošle godine je oko šest stotina ljudi za pet dana dobilo otkaze u niškim kompanijama “Tehnostiro”, “Nora Serbia” i “Tessil group”, tri kooperanata “Olimpiasa”, fabrike za proizvodnju tekstilnih predmeta, čiji je jedini kupac gotovih proizvoda italijanska Benetton grupa.
Povezane vesti:
“Radili smo za vreme pandemije. Sada kada je sve stalo, kada svi krenu da rade, vraćaju se na posao, nama otkaz. Umesto nagrade i plate mi dobijamo otkaz” rekla je tim povodom za Radio Slobodna Evropa (RSE) Slavica Petrović, radnica “Tessil group”.
U pitanju je još jedna fabrika u Srbiji koja je imala reputaciju da radnicima zabranjuje odlazak u toalet.
Tako su u julu 2017. godine zaoposleni u fabrici “Olimpias group” tvrdili da rade u lošim uslovima i da im je odlazak u toalet dozvoljen samo tokom pauze.
Radnici ove fabrike rekli su tada za “Južne vesti” da ih šefovi kažnjavaju i posle korišćenja bolovanja tako što ih šalju iz jednog sektora proizvodnje u drugi. Osim toga, tvrdili su da trpe različite pritiske dok su na poslu i da često rade subotom i prekovremeno. Naveli su i da su se obraćali Inspekciji rada zbog navodnog mobinga i odmazde šefova.
Inspekcija i rukovodstvo fabrike odbili su da se tim povodom oglase.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare