Kako je korona samlela četvoro vrhunskih srpskih lekara

"Moja pluća su bila razorena"

Državni sekretar Ministarstva zdravlja Mirsada Đerlek otvoreno je progovorio o posledicama korone koje ga ne napuštaju."Ja nikada nism imao problem sa srcem, nakon preležanog kovida, već godinu dana, pijem lekove protiv aritmije, jer mi je korona to izazvala. Moja pluća su bila razorena. Ranije sam se do stana na petom spratu kao od šale peo bez lifta, a sada to ne pokušavam", iskren je Đerlek.On najavljuje da će postkovid sindrom biti jedan od glavnih zadataka našeg zdravstvenog sistema u narednom periodu.

Srčana slabost

Doktor Dejan Žujović je mesecima nakon preležane korone ponovo završio u bolnici, ali ovoga puta zbog srčanih problema i edema pluća. Korona je drastično oslabila rad njegovog srčanog mišića."Mesecima posle ozdavljenja imao sam problem sa bilokakvim kardio aktivnostima. Recimo, problem mi je da odem do prodavnice i da se vratim sa dve kese, teško sam podnosio takav napor. A u isto vreme mogao sam da odem u teretanu da radim anaerobne treninge, odnosno da dižem tegove bez problema“ objašnjava Žujović, koji se konačno bolje i snažnije oseća.Problem su mu, kako navodi, bile sve fizičke aktivnosti gde postoji veća potrošnja kiseonika."Povremeno sam imao te dane, kada sam se osećao malaksalo, bez fizičke snage, a onda opet dane kad se osećam potpuno zdravim. I tako u krug", navodi.Prepričava da „mu se dešavalo da tim danima gubi dah, da ljudi u njegovoj okolini primećuju da čudno dišem i da se kada priča bukvalno bori za vazduh“."Sve bih ja to shvatio kao normalnu posledicu nekadašnje pneumonije da kada sam završio u Institutu Dedinje zbog akutnog popuštanja srca nisu uradili skener koji je pokazao sve znake akutne infekcije koronavirusom. Imao sam sliku mlečnog stakla, što je klasičan radiološki znak infekcije koronom“ objašnjava.Ispitivanja na kojima je bio jasno su pokazala da je kovid ostavio ožiljke na plućima i srcu."Srce mi je bilo životno ugroženo. U jednom trenutku pumpalo je krv kao da sam jedva živ. Međutim, sada je bolje", opisuje Žujović.

Neizvesnost 

Profesor sudske medicine Slobodan Savić lečio se u Zemunskoj bolnici. Neki trenuci trajno će mu ostati u sećanju.

"Ko ovakve scene nije lično video, ne može da shvati o kakvoj nadljudskoj borbi za život pacijenata se radi, jer nijedan TV snimak to ne može da dočara na pravi način, a ja sam kao pacijent deset dana bio neposredni svedok i to u vreme kada se Zemunska bolnica ponovo punila. Velika sreća za mene je što na plućima nisam imao nikakve promene, verovatno zahvaljajući prvoj dozi vakcine, ali testovi su nedvosmisleno potvrdili infekciju korona virusom. I pored velikih napora da preslišam svoje sećanje, ni danas ne mogu da rekonstruišem momenat kada sam se inficirao. To je dobar dokaz koliko je ovaj sićušni virus opasan, jer je očigledno dovoljna i najmanja neopreznost da bi se on razmahao i doveo čoveka na put neizvesnosti sa nepredvidivim ishodom.Možda ovo zvuči dramatično i teatralno, ali je zaista tako. Koliko god se čovek trudio da bude optimista, neprekidno vas prati saznanje da kovid u nekoliko sati može surovo da promeni svoj lik, od blage i skoro neprimetne infekcije do teške bolesti sa potencijalno smrtonosnim komplikacijama. U toj situaciji mnogo je bolje biti medicinski laik, nesvestan opasnosti koje neprestano vrebaju, nego kao lekar znati da neverovatno brze promene u laboratorijskim nalazima, koje su se kod mene dešavale, predstavljaju opasan predznak mogućeg lošeg ishoda. Tu strašnu neizvesnost neprestano su hranile užasne vesti o epidemiji koja je počela nekontrolisano da se razmahuje, a posebno saznanja o umiranju dragih prijatelja i članova njihovih porodica", priseća se profesor Savić.

Trijumf života

Posle 13 dana provedenih na kiseoniku i bolničkom lečenju, iskusna virusološkinja Ana Gligić (87) uspela je da pobedi koronavirus. Njena borba dešavala se u mkartu kada smo se suočili sa novim talasom korone.

"Nisam mogla da potrefim kašikom usta, da nešto pojedem, morali su da me hrane. Pre tri dana sam izašla iz bolnice. Hodam lagano po kući, tu su deca da pomognu. Noge su još malo nestabilne, ali idem. Šetam oko stola, a to je bilo nezamislivo pre osam dana. Teško je bilo, ali idemo dalje", kroz pobednički smeh poručila je Ana Gligić po izlasku iz bolnice.****Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram