Posle korone preti nam epidemija hroničnog umora

Podeli:
Foto: Goran Srdanov/Nova.rs

Jedna od najtežih, dugoročnih posledica korone je sindrom hroničnog umora. Predsednik Udruženja za neurokardiologiju Srbije i šef Neurokardiološke laboratorije KBC "Bežanijska kosa" Branislav Milovanović, u razgovoru za naš portal, upozorava da je na pomolu nova epidemija. Hroničan umor se javlja kod 30 do 50 posto pacijenata koji su prelaželi koronu. Nisu pošteđeni ni oni mlađi - naprotiv, oni su česte žrtve ovog sindroma.

„Kao posledica korone, posle šest meseci od pojave bolesti, najopasnije što može da se desi je pojava postvirusnog sindroma hroničnog umora. Neko to zove produženom koronom, međutim nije to, u pitanju je bolest kojoj je i Svetska zdravstvena organizacija 1969. godine dala šifru G-93.3“, objašnjava Milovanović.

dr Branislav Milovanović Foto: Printscreen/YouTube/RTS Sajt – Zvanični kanal

O kakvim je razmerama i problemu reč svedoči i to da je morao da reaguje i Evrospki parlament, koji je pre nekoliko meseci izglasao rezoluciju, prema kojoj moraju da se nađu sredstva i fondovi za istraživanje te bolesti.

„Obično su u pitanju mlađi ljudi. Karakterističan je potpuni gubitak energije. Vi se naspavate, odete na posao i posle dva-tri sata više ne možete da radite i nemate više energije. Kada uradite dijagnostiku ne nađe se ništa specijalno. U osnovi je utvrđeno da su oštećene mitohondrije – organele koje proizvode energiju. U svetu se formiraju instituti koji se bave ovom problematikom. To je bolest koja se pojavila i kao posledica korone i kao posledica hroničnih virusnih infekcija. Prema nekim epidemilološkim podacima, smatra se da kod korone takav sindrom može da se javi od 33 do 50 posto slučajeva“, navodi naš sagovornik.

Neke od tegoba su i problemi sa koncentracijom i pamćenjem, javljaju se i igranje mišiča, mravinjanje, vrtoglavice, krize svesti, glavobolje, problem sa spavanjem. Tu su i problemi sa stomakom, zatvori, prolivi, a vrlo često i anksioznost.

„Najveća greška je ukoliko se upravo zbog te anksioznosti pacijent uputi kod psihijatra, a anksioznost je zapravo samo posledica“, objašnjava Milovanović.

Posledica ovog sindroma može biti i hronično povišena telesna temperatura, tu su i promene na koži, alergije.

Sindrom hroničnog umora stvara multisistemske probleme, pa se mogu javiti i hašimoto, policistični jajnici, insulinska rezistencija.

„Pošto dijagnostika ne pokazuje ništa specifično, ti pacijenti su često žrtve nerazumevanja na poslu i u porodici. Glavne promene su zapravo na autonomnom nervnom sistemu, koji je, zapravo, softver našeg organizma“, objašnjava Milovanović.

Ovaj sindrom ostavlja posledice i na regulaciju krvnog pritiska.

„Poremećeni su refleksi koji regulišu krvni prtisak. Pronašli smo takve signale kod kovida i te promene su izaraženije nego kod infarkta“, objašnjava neurokardiolog.

Inače, sredstvima Fonda za nauku biće sprovedeno i istraživanje koje će voditi naši strunjaci, na čelu sa profesorom Milovanovićem. Rezultati bi trebalo da nam daju neka temeljnija saznanja o posledicama korone i sindrimu hroničnog umora.

Terapija i lečenje su vrlo kompleksni, od vitamina do lekova za obnavaljne mitohondrija.

„To je složen, multidisciplinaran proces. Posle preležanog kovida neophodno je imati na umu da priča nije završena. Potrebno je intenzivno nastaviti sa uzimanjem antioksidanasa i pratiti stanje zdravlja narednih šest meseci kako ne bi ušli u sindrom hroničnog umora. Po dosadašnjim iskustvima, uz multidisciplinarni pristup, kod obolelih od sindroma hroničnog umora je potrebno najmanje sedam meseci do dve godine da se povrati normalno funkcionisanje organizma“, zaključuje naš sagovornik.

Bonus video:

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar