Požeška sela su danima bez vode

Jedan deo stanovnika požeških sela i prigradskih naselja imaju privatne rezervoare pa njih nestašica vode znatno manje pogađa od onih koji vodu koriste sa gradskog vodovoda. Za deset dana, u nekoliko domaćinstava u naselju Visibaba vode je bilo samo nekoliko sati."Vode smo imali u prošlu sredu, ni pre toga je nije bilo tri dana, a onda smo devet dana bili bez vode. Ranije je često nestajalo vode zbog čestih pucanja cevi ali ne ovako dugo. Mi smo se obraćali nadležnima a oni su nam prvo rekli da čekamo da padne kiša, sledeći put su rekli da je u pitanju kvar, te da je pukla nekakva cev. Ako i jeste kvar, pitanje je kako je moguće da se on danima ne otklanja. Poslednja informacija je da smo na visokom terenu i da nema pritiska. Morali smo da molimo da nam pošalju cisternu. Kada sam noćas na društvenim mrežama objavio da ćemo se obratiti medijima, voda je odmah došla", priča za Nova.rs Nikola Mladenović iz požeške Visibabe.

Da je u pitanju havarija, odgovor je dobio i Mimo Polić iz Rasne. Kasnije se ispostavilo da on i jegove komšije vode nemaju zbog slabog pritiska.„U prošli četvrtak sam se vratio sa mora, vode nije bilo. U petak sam zvao u vodovod, rekli su da je havarija a onda sam saznao da isti problem imaju svi Požežani u višim naseljima jer vode nema dovoljno pa kod nas nema pritiska. Sreća da ja imam i privatni rezervoar pa smo se u komšiluku organizovali. Instalirao sam i tuš napolju. Problem je za komšije koje imaju stoku, za njih treba više vode. Juče sam na lokalnoj televiziji čuo da u naše selo dolaze cisterne ali ja za sedam dana još ni jednu video nisam“, kazao nam je Polić.Meštani požeških sela smatraju da ih je lokalna samouprava žrtvovala jer zbog smanjene količine vode, nije uvela restrikcije za sve građane Požege. Gradsko jezgro, koje je u podnožju, ima vodu konstantno dok sva okolna naselja i sela koja su izdignuta nemaju, jer zbog smanjene količine nema pritiska.Kako nezvanično saznajemo, nadležni u požeškom vodovodu nisu pristali na restrikcije jer mrežu i dalje čine azbestne cevi kojima je rok upotrebe istekao još pre 30 godina. Prilikom isključenja pa ponovnog uključenja, te cevi pod pritiskom često pucaju pa je opcija restrikcije zbog toga isključena.Direktor požeškog vodovooda nije želeo sa nama da govori na ovu temu ali je zamenik predsednika opštine Požega Ivan Novaković rekao da sve one koji nemaju vode, cisterne redovno snabdevaju."Situacija je prilično složena, u Rzavu nema dovoljno vode i dok se to ne promeni situacija neće biti ništa bolja. Raspoložive količine vode naš vodovod raspodeljuje tako da se nestašica što manje oseti, bolje će biti tek kad bude padavina. Nekoliko cisterni konstantno obilazi više zone i prigradska naselja i to dobro funkcioniše u odnosu na okolnosti. Komunalno preduzeće ne može da uvede restrikciju, to jedino može fabrika za proizvodnju vode „Rzav“, rekao je za naš portal Novaković.

Vodosistem „Rzav" već jeste uveo restriktivne mere jer u odnosu na broj stanovnika proporcionalno isporučuje vodu vodovodima pet lokalnih samouprava koje dalje upravljaju raspoloživim količinama. Za razliku od Požege, restrikcije su ipak uvedene u Čačku, Gornjem Milanovcu i Arilju. Lučani još uvek nisu pribegli restrikcijama te konstantno apeluju na štednju u potrošnji.Voda za svih pet lokalnih samouprava stiže iz fabrike za preradu vode "Rzav". Kako kaže direktor „Rzava“ Zoran Barać, zahvata se sa privremenog vodozahvata, pregrade Ševelj na reci Veliki Rzav i dalje se isporučuje po restriktivnoj odluci i važećem pravilniku. U postojećim uslovima nije moguće uvećati isporuku vode."Uzimamo ograničenu količinu vode jer u reku moramo da ispuštamo 700 litara što je biološki minimum, kako bi reka živela. Sve preko toga uzimamo za fabriku i isporučujemo našim korisnicima. Kada taj protok padne na 1.400 litara u sekundi mi uvodimo restrikcije. To se dešavalo i ranijih godina, tada stupa na snagu pravilnik po kome svi dobijaju redukovanu količinu vode. U toku 24 časa imamo od 1.100 do 1.200 sekundnih litara na profilu, uzimamo negde oko 500 sekundnih litara i to raspoređujemo korisnicima, ostalo zbog biološkog minimuma ostaje u reci", rekao je za Nova.rs Barać.Raspodela vode se vrši prema broju korisnika svih pet lokalnih samouprava a njihova vodovodna preduzeća dalje upravljaju raspoloživim količinama a te količine su nekada i duplo manje od redovnih. Tako je, prema poslednjoj raspodeli Požegi je isporučeno 76 sekundnih litara, Arilju 38, Lučani 55, Čačak 268 i Gornji Milanovac 64 l/s. Šta će dalje raditi i kako će vodu isporučivati građanima, odluka je na likalnim samoupravama.Kako je za naš portal rekao direktor JP „Rzav“, svi problemi su nastali smanjenim vodostajem Rzava usled suše pa se stanje može spasiti jedino hidrologijom odnosno pojavom padavina. Još jedan od problema je i veliki broj pumpi koje građani postavljaju duž sliva, pre mesta zahvata, kako bi navodnjavali svoje parcela, što dodatno smanjuje priliv vode za akumulaciju.Zbog nedostatka vode za piće, u Arilju je od juče na snazi vandredna situacija.Pratite nas i na društvenimmrežama:FacebookTwitterInstagram