Poruka sa protesta: Vlast je Srbiju "servirala" Rio Tintu kao na švedskom stolu

U pismu se navodi:"Svi mi koji živimo na ovim područjima delimo zajedničko dobro od najveće životne važnosti po naš biološki opstanak a to je voda. To je reka Drina koja se u svom donjem toku razliva u bogati barski eko sistem i nagrađuje nas svojim podzemnim tokovima zdrave i pitke vode. Područje Grada Bijeljina leži na ogromnim podzemnim bazenima prirodne, žive i zdrave vode koja nam daje život na ovim prostorima i omogućava nesmetani razvoj. Tako je u Semberiji sa leve obale Drine, ali isto tako je i na desnoj obali u Podrinju, Mačvi, Sremu i dalje niz tok Drine do Save pa i do Dunava.Drina je prekogranična reka koja nas spaja ali i koja nas razdvaja. Tokom godina i zajedničke istorije, ona se nekoliko puta izlivala iz svog korita, a zadnji put tokom velikih poplava iz 2014. godine. Tada se nalazilo toksično jaloviše u Krupnju čija je brana napukla i propustila otrovni mulj pun teških metala i kiselina, prvo u reku Jadar a potom u Drinu", podsećaju u pismu.To je, kako ističu, bila velika opasnost izazvana podivljalim vodama koja i do danas nije rešena, da u slučaju novih velikih poplava, ne dođe ponovo do izlivanja."Danas nam ponovo prijeti nova opasnost, ovog puta sa nesagledivim posledicama. Rudarska kompanija "Rio Tinto", koja planira iskopavanje na obali Drine, je prepoznata kao firma koja ne poštuje ekološke standarde, koristi izuzetno prljavu tehnologiju prerade rude, koja je izazvala nekoliko ekoloških katastrofa u poslednjih 30 godina širom sveta. Američki Centar za biološku raznolikost (Center for Biological Diversity), objavio je mape projekata "Rio Tinta" i ekološke posledice istih, uključujući veliku ekološku katastrofu u Papua Novoj Gvineji koja je dovela do pobune mještana i građanskog rata, uništavanje kulturnog nasleđa Aboridžina staro 46.000 godina u Australiji, i zagađivanje jeka u Indoneziji koje su ugrozile život okolnog stanovništva", podsećaju.

Tehnologija za preradu litijuma podrazumeva korišćenje izuzetno toksičnih materijala, pre svega sumporne kiseline koja se zagreva do 250 stepeni. Prema procenama stručnjaka to bi dovelo do uništavanja šume, rijeke, biljnog i životinjskog sveta u prečniku od 50 kilometara oko rudnika, a posledice bi se osetile u prečniku od 200 kilometara od rudnika. Dok je za potpuni oporavak zemlje nakon prestanka rada rudnika potrebno preko 500 godina, navodi se u pismu."Danas mi vama upućujemo Pismo podrške u vašoj borbi protiv ''Projekta Jadar'' i rudnika litijuma a sutra ćete vi nama isto tako u našoj borbi za Ozren, za Majevicu i za sva ona područja izuzetne prirodne ljepote kojima prieti zagađenje.Zbog svih ovih saznanja, mi kao ekološki građanski aktivisti/kinje, kao pojedinci/ke, kao predstavnici/ce Udruženja građana i Nevladinih organizacija, Neformalnih grupa građana i svih onih koji se bore za zdravu prirodu i za održivi razvoj regiona, pružamo punu podršku Savezu ekoloških organizacija Srbije i svim drugim građanskim aktivistima/kinjama koji se bore da se zaustavi zagađenje vode, zemlje i vazduha nastalo rudarenjem litijuma prljavim tehnologijama", stoji u pismu. Njega su potpisali ; Ekološko udruženje Eko Put Bijeljina, Ekološko udruženje Ada, Bijeljina, Udruženje građana PEZ Renesansa, Bijeljina, Eko Gotuša, Fojnica, MZ Kruščica, Kruščica, Hrabre žene Kruščice, Kruščica,Sabina Sabic, ART LAB Sejfudin Hodžić, Zvornik ,Udruženje građana ‘’Za Doljanku’’Udruženje građana ‘’Bjelava’’, Foča i ReSTART BiH, Sarajevo.

"Režim ne želi da ukine sve aktivnosti i obelodani dokumenta koja se tiču iskopavanja litijuma u Srbiji i zato nastavljamo sa blokadama", kaže za Novu Bratislav Simović, jedan od organizatora skupa u Preljini.Oni će, ističe, sprečiti te aktivnosti, ne samo u Jadru, već u celoj zemlji."Takođe, sramno su nam oduzeli zemlju za namene izgradnje auto-puteva Preljina Požega i Preljina Pojate pa su se mnogi meštani suočili sa opstrukcijama lokalnih vlasti kada je u pitanju eksproprijacija", podseća Simović. Od te oduzete i neplaćene zemlje prave deponije i pozajmišta, odnosno šljunkare i eksploatišu šoder za potrebe Moravskog koridora, naglasio je on.Simović se sa svojim sugrađanima bori i protiv proširenja aerodroma u Lađevcima."On je ekonomski neisplativ, a na liniji za Istambul je bilo petoro putnika, a planiraju da opustoše sela, a to nećemo dozvoliti", kategoričan je Simović. Građani su danas, napominje i protiv promene Ustava. "Upravo u njemu piše da su sudovi nezavisni. To je jedna od tri grane vlasti koje se kontrolišu, a jedino narod ima suverenitet u ovoj državi.Dakle, on treba da bira svoje predstavnike i vlast. Sudije ne mogu i ne smeju da budu autonomne", zaključio je on za Novu poručivši da su građani istrajni u svojim zahtevima i da neće odustati.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram