Porazni rezultati testova u školama: Korona je ugušila i znanje srpskih đaka

Razočaravajući su rezultati inicijalnog testa, koji meri znanje stečeno u ranijim razredima. Stanković je na osnovu mini studije došla do zaključka da su đaci koji su sada pošli u šesti razred, a koji su prethodnu godinu učili po modelu jedan dan uživo, a drugi onlajn, pokazali nedovoljan nivo znanja, koji je na nivou đaka koji su tek sada došli u peti razred, odnosno koji su prošle godine bili četvrtaci.Pandemija koronavirusa uništila je brojne biznise i učinila da se jedan deo privatnih firmi i kompanija ugasi, budući da su troškovi bili veći od prihoda. Konstantno se govorilo o ekonomiji, o novcu, a sve vreme je obrazovanje bilo u drugom planu. Deca su od početka pandemije krenula na onlajn nastavu, nakon čega se krenulo na kombinovi model nastave.Za oba modela karakteristično je da su đaci znatno manje radili i učili, nego kada su fizički bili prisutni u školi, a ovo neretko potvrđuju sami roditelji koji odbijaju da se deca vrate onlajn radu. Učiteljica u školi „Ćirilo i Metodije", Jasmina Stanković sprovela je inicijalni test znanja koji je samo potvrdio slutnje roditelja da su deca znatno manje naučila sada nego kada su fizički išla u školu."Inicijalni testovi su specifični testovi koji imaju ulogu da vrše proveru trajnog znanja učenika. Deca uče, imaju kontrolne zadatke, ali kada prođe tri meseca od završetka prošle godine, mi na početku proveravamo koliko su njihova znanja funkcionalna i primenjiva, naročito kod ove generacije koje su okrenute novim tehnologijama i koje imaju brdo informacija. Nama inicijalni test služi da pokaže šta su deca manje, a šta bolje savladala, te kako da planiramo nastavu u narednom periodu.“, rekla je Stanković za Novu.Upadljiva je razlika u kvalitetu znanja koje imaju sadašnji petaci, u odnosu na starije đake. Petaci su prošle godine bili u mlađim razredima, pa ih nije potkačio kombinovani model nastave."Inicijalni testovi se rade za srpski jezik i matematiku, to su obavezni i bazični predmeti. Ja sam radila ovo na uzorku od dva odeljenja petog razreda. Moj utisak nakon testa je da, zbog toga što su ta deca išla u školu svakog dana, a ne po kombinovanom modelu, da je rezultat na nivou proseka za taj uzrast đaka. Na tom testu se radi prepoznavanje roda, broja i vrsta imenica. Raspoređene su sve ocene, ima pet - šest petica, pet ili šest dvojki“, nastavila je profesorka."Sa šestacima koji prošle godine nisu imali kontinuitet u nastavi je mnogo veći problem. Oni treba da prepoznaju vrste prideva, službu reči i druge stvari. To je osnova, a mi posle treba da radimo nadgradnju. Ja sam radila i inicijalni test u šestom razredu i zaključujem da učenici koji su išli svakog drugog dana u školu imaju neuporedivo gore rezultate nego đaci petog razreda (oni su prošle godine bili četvrti razred, pa su u školu išli kontinuirano). Sve je to njima poznato, to ne znači da oni ne znaju to, ali to nije dovoljno uvežbano. Dešava se da ne znaju da prepoznaju zadatak, pa tako umesto službe reči oni misle na vrstu reči. Takođe, izuzetno je teško išlo sa padežima prethodne godine. Podvlačim, nedovoljno je za decu da idu svaki drugi dan u školu. Oni nemaju obavezu da odgledaju predavanje preko kompjutera. Bez žive reči nastavnika nema ničega“, objašnjava nastavnica za NovauStanković je istakla da je problem što učenici nisu navikli da imaju časove na 45 minuta, te da im je pažnja znatno manja nego ranije."Problem je što nisu navikli na 45 minuta, ali tu su prilagodljivji petaci koji su išli svakog dana u školu. Kod šestaka je već problem pa tu zadnjih 15 minuta profesor mora izuzetno da drži pažnju kako bi pratili i tih poslednjih 15 minuta“, dodala je nastavnica i kaže da su i druge kolege došle do sličnog zaključka“, zaključila je Stanković.Naravno, nalazi do kojih je došla nastavnica iz škole "Ćirilo i Metodije" ne mogu da predstavljaju sveobuhvatnu sliku, budući da je za to potrebno uraditi veću analizu na nivou cele Srbije, ali ovi podaci ipak govore da su đaci značajno manje znanja stekli putem onlajn i kombinovane nastave, nego kada su išli uživo, a posledice će se tek osećati u godinama pred nama.Učenici koji su prethodnih godinu i po dana pratili onlajn nastavu, u velikom su zaostatku, po mišljenju nastavnika i rezultata inicijalnih testova, u odnosu na starije generacije, koje su normalno išle u školu. Može li se pronaći drugo rešenje, osim rada od kuće, jer će ovakvo školovanje unazaditi decu, a njihovo znanja i kvalitet nastave, svesti na minimum?

Šta kaže Ministarsvo prosvete

Učenici koji su prethodnih godinu i po dana pratili onlajn nastavu, u velikom su zaostatku, po mišljenju nastavnika i rezultata inicijalnih testova, u odnosu na starije generacije, koje su normalno išle u školu. Može li se pronaći drugo rešenje, osim rada od kuće, jer će ovakvo školovanje unazaditi decu, a njihovo znanja i kvalitet nastave, svesti na minimum?“Niko ne dovodi u pitanje neposrednu nastavu u školi uz poštovanje epidemioloških mera. Svi se raduju povratku u škole i voleli bismo i da cela školska godina protekne u regularnim uslovima. Doneli smo odluku da školska 2021/2022. godina počne na način na koji smo navikli pre epidemije. Uspeh učenika na kraju prošle školske godine, kao i rezultati analize završnog ispta, pokazali su da nije bilo pada u nivou znanja. Što se tiče kvaliteta nastave, naši prosvetni savetnici u procesu pružanja stručne podrške školama, ustanovili su da su nastavnici pripremali vrlo kvalitetne onlajn časove koji se kao primeri dobre prakse mogu primenjivati i dalje u nastavi. Dodatna i sistemska podrška ovom vidu nastave, svakako su bili i TV časovi” kažu u Ministarstvu prosvete.Himna za početak školske godine:

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=skolahimnagp-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2360880"]Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram