Počinju tople probe, sistemi daljinskog grejanja tehnički spremni

"Veći deo sistema daljinskog grejanja će danas početi sa takozvanim toplim probama, pa ćemo, shodno spoljašnjim temperaturama vazduha, pratiti situaciju i ispunjavati svoju zakonsku obavezu u skladu sa onim što nam vreme bude nalagalo", rekao je Stojanović za RTS, dodavši da grejna sezona zvanično počinje 15. oktobra.

Stojanović je objasnio da radijatori neće odmah biti vreli i da će temperatura zavisiti od vremenskih uslova, ali i od veličine sistema daljinskog grejanja.

"U zavisnosti od veličine sistema, dok tečnost procirkuliše kroz toplovodnu mrežu, negde će to biti ranije, negde kasnije. Fina podešavanja slede tek kada se pusti radni fluid u mrežu, podstanice i radijatore", rekao je Stojanović, uz apel da građani tokom prvih dana rada sistema prijavljuju samo ozbiljnije kvarove, poput većih curenja.

Iako su toplane uglavnom spremne, u Vrbasu su finansijski problemi uticali na blagovremenu pripremu sistema, ali je Stojanović rekao da je ugovor za gas regulisan i da se nada da će danas, odnosno u narednih dan-dva, i ta situacija biti razrešena.

Režim grejanja razlikuje se od grada do grada, jer lokalne samouprave donose odluke o uslovima snabdevanja toplotnom energijom.

"Po pravilu, grejni dan traje od 6 do 21 ili od 6 do 22 časa. Vikendom i praznicima nešto je kraći, pa grejanje počinje od sedam časova. Prelazak na 24-časovno grejanje takođe je regulisan za slučaj ekstremno niskih temperatura", rekao je Stojanović.

Navodi da je propisana temperatura u zagrevanom prostoru oko 20 stepeni, uz dozvoljena odstupanja od jednog ili dva stepena, u zavisnosti od lokalnih propisa.

Stojanović kaže da u većini gradova nije bilo promena cena daljinskog grejanja, iako su toplane početkom septembra podnele zahteve lokalnim samoupravama za eventualne korekcije.

"Korekcije su bile praktično u tri grada, odnosno opštine. Tokom leta, u julu, u Trsteniku i u fiksnom delu tarife u Novom Pazaru, kao i u Toplani Niš, koja stalno vrši korekcije u skladu sa propisanom metodologijom", rekao je Stojanović, dodavši da dugovanja toplana ne mogu biti osnov za povećanje cena korisnicima.

Prema poslednjim podacima Poslovnog udruženja toplana Srbije, prikupljenim do početka septembra, ukupan dug toplana za prirodni gas iznosio je skoro 12 milijardi dinara, a za mazut gotovo milijardu.

Stojanović objašnjava da su u te iznose uračunata i stara dugovanja, od kojih neka potiču od pre 10, 15, pa i 30 godina.

"Ono što je važno jeste da sistemi daljinskog grejanja svoju godišnju obavezu za isporučene energente manje ili više uglavnom u dovoljnoj meri plate. To praktično drži sistem", kazao je Stojanović.