Počela kupališna sezona na Lidu: Postavljen ponton, nema vode na česmama i tuševima, rojevi muva iznad vode...

Reporterka N1 sa Lida javlja da je, iako je jutros padala kiša, oko 10 sati bilo već prilično toplo i sparno. Ima i prvih izletnika, ali oni su u svojim šatorima. Inače, još nije puštena voda za piće i ne rade česme, kao ni tuševi.

Vojska Srbije je danas otvorila pontonski most do Lida, kojim može da se prelazi svakog dana od 8 ujutru do 19 časova, prenosi N1.

Sunčica Jergović, rediteljka i članica Zbora Zemun kaže da se Zemunci raduju što je pontonski most najzad završen.

"Samo da ostane na pontonskom mostu"

"Zemunci su svakako tradicionalno vezani za Lido, ne samo geografijom, nego i tom nekom ljubavlju po kojoj smo poznati, kako volimo naš Zemun. Sa ovim klimatskim udarima i tropskim talasima postavlja se zaista pitanje koliko treba svi da uložimo truda i svesti u tom nekom ekološkom osvešćenju i da sačuvamo svako drvo, a pogotovo Veliko ratno ostrvo koje je zaštićeno dobro prirode u Evropskom prstenu drugog reda", kaže za N1 Jergović.

Ističe da Veliko ratno ostrvo stoga nije predviđeno za urbanizaciju.

"Mislim da će ovo leto ipak biti podnošljivo za Zemunce dok god je ovog pontonskog mosta i dok god nema nekakvog drugog mosta koji bi uzurpirao ovu prirodu", dodaje.

Dakle, pontonski most Zemunci vole, jer je on tu samo sezonski. Međutim, još uvek nije stavljena tačka na priču o tome da bi tu mogao da se nađe i stari Savski most i da to bude trajni prelaz, odnosno pešačka staza od Keja do Velikog ratnog ostrva.

"To je svakako činjenica koja uznemiruje Zemunce...Moram da priznam da smo mi srećni što je za sada još uvek pontonski most ovde, a ne bilo kakav drugi, jednostavno zbog te činjenice da je ovo jedna eko-oaza i da je ovo tačka najvišeg biodiverziteta u Beogradu - Veliko ratno ostrvo.

Kada pređete most, ovde vidite tablu na kojoj imate obaveštenje da se pazite divljih svinja - to je za za radoznalce i za avanturiste koji vole da zalaze dublje u šumu jer ovde je 210 hektara šume. Dakle, ovo je jedna ozbiljna ekološka oaza, jedan zeleni rezervat koji zaslužuje da bude ispoštovan na svaki način", ističe Jergović.

Zašto se ne kupa?

Podseća i da se Evropa kao kontinent najbrže zagreva od svih ostalih kontinenata.

"Pitanje je sada da li bilo koju zelenu površinu kao što je Ušće, kao što je prostor pored rušilišta hotela Jugoslavija, kao što je na Ušću šetalište koje se pretvara Ekspo luku. Dakle, pitanje je da li treba žrtvovati, sav taj arborijum Ušća i svu tu zelenu površinu u trenucima kada čitav svet i Evropa vode borbu sa klimatskim promenama i kada pokušavaju da spreče te ekocide", naglasila je Jergović.

Ističe da to nije više samo prazna priča. "Osećamo u svom privatnom životu te dodire, em je vrućina, em ne možete da mrdnete negde kroz Zemun, mnogo stabala isečeno po rubovima parkova...Priroda je jednostavno sada ugrožena od humanog entiteta i mislim da mi moramo svi da se izborimo, bar da budemo svesni toga", kaže.

Pitamo je da li se kupa u reci...

"Ja uđem do pola, recimo, u vodu, ali ako nema neki čamac koji bi me odvezao malo dalje, retko ulazim i retko se kupam. Meni je jako žao što sada tako govorim o svom Zemunu, ali svi znamo da je Beograd jedina prestonica koja nema sistem za prečišćavanje otpadnih voda, i na ovako niskom vodostaju te cevi i ti ispusti koji se tu nalaze vrlo zagađuju Dunav. Dakle, tu ide nekih 200. 000 kubika otpadne vode kanalizacije direktno u Dunav", kaže.

Reporterka N1 primećuje da su rojevi muva iznad vode.

"Velika je temperatura, ta voda verovatno nikada nije davana na analizu jer je to rečna voda, pa ljudi nemaju taj osećaj jer to teče, ali bi bilo verovatno vrlo riskantno, se skroz kupati i progutati malo tog Dunava. Zaista nisam laboratorijski stručnjak, ali je krajnje vreme da ovaj grad dobije i sistem za prečišćavanje i da ta čista Srbija proradi, kao i da se zaštiti svaki centimetar prirode u ovom gradu", kaže Jergović.