Počela je vakcinacija protiv sezonskog gripa: U ponudi dve vakcine, evo za koga je koja

U Srbiji je juče zvanično počela vakcinacija protiv gripa.

Sa Instituta "Batut" saopšteno je da je zа predstojeću sеzоnu planirano i ugоvоrеnо ukupnо 315.000 dоzа vаkcinе prоtiv gripа, оd kојih je 288.000 trоvаlеntnе vakcine "Torvaxflu" proizvođača Institutа zа virusоlоgiju, vаkcinе i sеrumе "Tоrlаk" i 27.000 trоvаlеntnе "Vaxigrip" prоizvоđаčа Sanofi Paster.

Kako je navedeno, u sastav "Torlakove" vakcine ulaze tri soja – dva soja tipa A i jedan tipa B, u skladu sa preporukom Svetske zdravstvene organizacije koja prati epidemiološku situaciju tokom cele godine.

Doktorka Mira Alimpijević iz beograskog doma zdravlja potvrđuje za Nova.rs da su vakcine već distribuirane i dostupne građanima, pojašnjavajući kakva je koja i kome je namenjena.

"Domaća Torlakova trovalentna vakcina namenjena je odraslim osobama od navršenih 18 godina, dok se druga, Vaksigrip, može primeniti kod dece starije od šest meseci, trudnica i odraslih. Ona postoji takođe u trovalentnom obliku proizvođača Sanofi Pasteur", ističe doktorka.

Razlika je u sojevima, dodaje ona.

"Kako su kolege sa Torlaka istakle, u sastavu domaće vakcine ulaze tri soja – dva soja tipa A i jedan tipa B. To zapravo znači da ta vakcina štiti protiv tri soja virusa gripa koji su predviđeni da će ove godine izazivati grip. Dakle, ona štiti od onih sojeva virusa od kojih je vakcina i napravljena. I ranije je kao sezonska vakcina protiv gripa korišćena trovalentna vakcina".

Od 2019. godine na tržištu je bila četvorovalentna vakcina proizvođača Sanofi Pasteur, ističe ona.

"Ta vakcina 'Vaxigrip' sadržala je dva soja A i dva soja B virusa gripa i omogućavala bolju zaštitu. Međutim, sada je u tovalentnom obliku. Njome se vakcinišu deca starija od šest meseci i sve starije osobe. Kod dece mlađe od devet godina, koja nikada ranije nisu vakcinisana vakcinom protiv gripa, primenjuje se još jedna doza 'Vaxigrip' vakcine nakon četiri nedelje", objašnjava sagovornica Nove.

Preporuka za vakcinaciju

Doktorka kaže da se preporučuje da se svake sledeće godine prima po jedna doza vakcine protiv gripa, zato što se svake godine menjaju sojevi koji cirkulišu u populaciji i samim tim se menja sastav vakcine.

"Zbog toga se građanima preporučuje da svake godine dobiju vakcinu protiv gripa, kako bi zaštitili sebe, ali i članove svoje porodice, osobe sa hroničnim i malignim bolestima ili osobe sa imunodeficijencijama. Kao posledica većeg obuhvata vakcinacijom, stvara se kolektivni imunitet u populaciji i tako se sprečava širenje epidemije", ističe ona.

Njen savet je da se vakcinacija obavi u novembru.

"Sezona gripa počinje u decemrbu, prvo u vidu pojedinačnih slučajeva, dok se epidemija gripa razvija u januaru i dostiže svoj vrhunac u februaru. S obzirom da je nakon vakcinacije protiv gripa potrebno dve do tri nedelje da se postigne imunitet, najbolje je uraditi vakcinaciju u novembru".

Na konstataciju da je grip ove godine poranio, ističe da je malo takvih slučajeva, ali da građani mogu sami da donesu odluku o tome kada će se vakcinisati.

Istovremeno i vakcina za pneumoniju

Vakcina protiv gripa može se dati istovremeno sa vakcinom protiv oboljenja izazvanih 'Streptokokusom pneumonije' za lica u posebnom riziku, ističe doktorka Alimpijević.

"S tim da je važno da se vakcine daju u različite ruke. Svakako pacijenti ne treba da se brinu što će primiti obe vakcine. Grip nekada može dovesti do teških, a ponekad i smrtonosnih komplikacija, pa je zaštita putem vakcine od presudnog značaja.

Ko obavezno treba da se vakciniše

Vakcinacija se sprovodi uoči sezone gripa, a posebno se preporučuje osobama sa hroničnim oboljenjima, starijima od 65 godina, trudnicama i drugim grupama sa povećanim rizikom od težih komplikacija.

"Preporuka Svetske zdravstvene organizacije je da se aktivna imunizacija sprovede kod lica u posebnom riziku. Tu spadaju lica sa malignim oboljenjima bez obzira na trenutni terapijski status, bubrežnom disfunkcijom, hemoglobinopatijom, hroničnim neurološkim poremećajem, imunosupresijom, izrazito gojazne osobe...", objašnjava doktorka.

Na pitanje zbog čega je poželjno da se vakcinišu i zdrave osobe, odgovara da je vakcina najmanje efikasna kod onih kojima je najvažija.

"Ali je dovoljno efikasna da štiti život. Mnogi vakcinisani hronični bolesnici i stariji od 65 godina mogu da obole, ali imaju blažu kliničku sliku. Vakcina najbolje štiti zdrave osobe, a ne samo da štiti već i sprečava dalje prenošenje virusa. Prepopuka je da se sve zdrave osobe, koje imaju kontakt sa osobom koja spada u rizičnu kat,egoriju vakcinišu i tako smanje rizik od oboljevanja".

Nikada se ne vakcinišu, dodaje ona, trudnice u prvom trimestru trudnoće, osobe alergične na jaja, osobe koje su imale alergijsku reakciju na vakcinu protiv gripa i osobe u akutnoj infekciji odnosno sa povišenom temperaturom, kašljem, kijavicom i slično.

Vreme neophodno za sticanje imuniteta iznosi dve do tri nedelje nakon vakcinacije, a postvakcinalni imunitet varira i traje od šest do 12 meseci, pa iz toga proizilazi potreba vakcinacije svake godine, kao i zbog variranja sojeva virusa gripa koje se dešava tokom svake godine odnosno sezone.

Koji su ključni simptomi sezonskog gripa

Doktorka Alimpijević govori o simptomima ove bolesti, kao i o njegovim uzročnicima.

"Sojevi virusa A i B su uzročnici sezonskog gripa. Njegovi simptomi se javljaju iznenada, što je i glavna razlika između gripa i prehlade. Nagla visoka temperatura veća od 38, jaki bolovi u mišićima i zglobovima, glavobolja, malaksalost, groznica, sve su to prepoznatljivi znaci sezonskog gripa. Narednog dana mogu se javiti bol u grlu, otežano disanje i suvi, uporni kašalj. Kod dece, obično, dolazi i do mučnine, povraćanja, dijareje, bolova u stomaku i gubitka apetita", objašnjava ona.