0
U kom od glavnih gradova je u proseku najniža temperatura tokom juna: Kanbera, Madrid, Havana, Doha ili Peking? Koji je rimski car bio poznat po nadimku čizmica: Tiberije, Neron, Marko Aurelije, Justinijan ili Kaligula? Ovo su samo neka od pitanja na sa ovogodišnjeg testa opšte informisanosti za prijemni ispit na Odeljenju za psihologiju beogradskog Filozofskog fakulteta.
Među pitanjima našla su se i ona poput toga šta je kjubit, sa kim je Novak Đoković igrao u ovogodišnjem finalu Rolan Garosa, u kojoj kineskoj provinciji se nalazi Vuhan, šta je klasifikovano prema PEGI sistemu, šta označava MVP nagrada u košarci, šta je zajedničko mazdaizmu i Fridrihu Ničeu, ko je osnovao „Pej pal“, između koga se vodio Prvi opijumski rat, za šta se upotrebljava parafinska rukavica…
Prema rečima prof. Olivera Toškovića sa ovog odeljenja, kandidatima za upis na fakultet najlakša su bila četiri pitanja: kako se zvala glavna junakinja „Uspavane lepotice“, koje je mladunče ovce, šta je zajednički element dijamanta i grafita i pitanje iz gramatike koje je podrazumevalo prepoznavanje nepromenjive reči. To je znalo njih 80-90 odsto.
Četiri najteža pitanja bila su iz matematike, biologije i istorije muzike. Da je Maskanji tvorac „Kavalerije rustikane“, a da je nilskom konju evoluciono najbliži rođak kit znalo je samo 15-20 odsto kandidata. Takođe, potencijalni psiholozi namučili su se i sa brojem stranica heksaedra – 12, ali i matematičkim inverznim funkcijama.
„Ove godine napravili smo skoro idealan test na kom je prosečan broj poena bio 14,7 od maksimalnih 30. Nije bilo ni ekstra teških, ni ekstra lakih zadataka. Test nam je bolji nego prošle godine, jer smo bolje pogodili opštu informisanost ove generacije“, kaže Tošković.
Najveći broj bodova na testu opšte informisanosti osvojila je jedna devojka – 29. To je bio i najveći broj bodova na testu znanja, a dobila su ga tri kandidata.
„Nekoliko godina imali smo utisak da promašujemo testove, dok nismo shvatili da su se ranije svi informisali iz istih izvora, zvaničnih medija. Danas se mladi informišu preko društvenih mreža, na kojima pripadaju različitim grupama sa različitim interesovanjima. Trebalo je naći ono što im je zajedničko“, kaže on.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
