Piše Ivan Mrđen: Rambo iz Nemanjine 11

Društvo 15. apr. 202107:00
Podeli:
Ivan Mrđen Foto: privatna arhiva

Više kolega, drugara i čitalaca dobronamerno mi je primedbovalo da sam omanuo sa citatima na kraju jučerašnjeg komentara, pokušavajući da objasnim na šta je mislila gospođica premijerka, rekavši da je ekologija “problem prvog sveta”, da se time bave ljudi koji imaju “sigurne poslove, zaradu, penzije”, kao i da je “to što se ljudi u Srbiji danas bave ekologijom, potvrda dobre politike”, of course, predsednika svega ovoga.

Po njihovom mišljenju, nisam uspeo da uz pomoć dva nobelovca (Angus Diton, za ekonomiju 2015. i Hajnrih Bel, za književnost 1972.), plus jedan vispreni tviteraš (“Gospodar pršljenova”), objasnim njenu nameru da baš ne uvredi učesnike subotnjeg “Ekološkog ustanka”, poput resorne štiklice, ali i da im ipak prospe kiblu zrenjaninske česmovače po glavama.

Reč je o tome da kad počne bilo kakvo rangiranje tema za razmišljanje u direktnoj vezi sa visinom mesečnih prihoda, svi odmah pomisle na antologijsku izjavu Antonija Pušića da je “nacionalizam tema za one do 300 evra prihoda mesečno“, te da se „njima servira ta priča“:

„Kad plata pređe 500 evra, onda počinje razgovor o garderobi i kafićima. Kad pređe 1.000, onda su top-teme zdrava hrana, letovanja i zimovanja, a kad se popne na više od 3.000 onda prestaje svako palamuđenje. Ljudi onda pričaju o vremenskoj prognozi i ljubavi“, rekao je Pušić, poznatiji kao Rambo Amadeus.

Baš tu izjavu je, ako je uopšte mislila o bilo čemu osim da po milioniti put pohvali svog „šefa“, želela da izbegne GPS, ali njeno palamuđenje o „problemima prvog sveta“ nije moglo da sakrije žalosnu činjenicu da je nacionalizam i dalje jedna od najznačajnijih društvenih i medijskih tema u Srbiji.

To bi nas podsetilo da su primanja najvećeg broja građana Srbije ispod Pušićeve granice za priču o garderobi i kafićima i da naduvanih 500 evra ne vrede toliko kad se s njima uđe u prodavnicu, posebno životnih namrinica. To je ono što je nedavno moja prijateljica sa Fejsbuka Jelena Jeca Dragašević opisala jednostavnim rečima: „Juče je moja drugarica Maja bila u jednom hipermarketu. Šalje mi poruku: Jeco, SVE je poskupelo!!!“

Zbog toga, ali i zato što on uopšte ne pominje ekologiju, nisam citirao Antonija Pušića u osvrtu na neuspelu paralelu Ramba iz Nemanjine 11. Sam Rambo je često govorio o tome da se užasava od pogrešnih citata (a ja bih dodao i pogrešno upotrebljenih): „Internet je, pored svih dobara koje je donio, omogućio i da svaki čovjek, bez obzira na svoju kompetenciju, iznosi i širi u medijima svoje mišljenje o svemu i svačemu. Najinteresantniji od tih mentalnih izotopa na koje svakodnevno natrčavamo su pogrešni citati.“

Kad bih želeo da ovu izjavu pogrešno citiram, mogao bih komotno da napišem da je aktuelni sastav Vlade Srbije, sve sa premijerkom, omogućio da dvadeset uglavnom nekompetetntnih ljudi iznosi i širi u medijima svoje mišljenje o svemu i svačemu, trudeću se da pravilno citira i udvorički pohvali predsednika svega ovoga.

Što bi rek’o pravi Rambo Amadeus: „U svima nama čuči po jedan čoban i po jedna ovca. Zavisi od spleta okolnosti mi postajemo ili ovca ili čoban.“

Komentari

Vaš komentar