Piše Ivan Mrđen: „Prvoborac“ sa Zlatibora

Ima u tome i malo izvinjenja, jer u januaru ove godine, kad se gondolom svečano provozao predsednik svega ovoga, među novinarima nije bio nikog od „prvoboraca“. Kažu, o tome je odučivao državni protokol, a izvinjenje je što nas nisu pozvali nekoliko dana ranije, kad je zaista otvorena „najduža panoramska gondola na svetu“.Status „prvoborca“ stekao sam u februaru 2017. kao učesnik opštenarodne akcije, kojom su, uz prilično zlatiborskog inata, počeli radovi na mestu gde su danas svakodnevni redovi zainteresovanih za pola časa putovanja devet kilometara dugom trasom „Gold gondole“. Tada sam dobio dve bele majice sa natpisom „Zlatiborska moba 2017 – Opština Čajetina“, koje sam ponosno nosio narednih meseci, čak i u Melburnu.Tamo mi je veliki problem bio da familiji objasnim kako opština koja živi od turizma hoće da postavi već kupljenu i plaćenu gondolu za prevoz skijaša i gostiju na vrh planine, a republička vlast to ne dozvoljava, jer navodno „hoće da grade na tuđoj zemlji“. Još manje bi pomogla duhovita opaska Milana Stamatovića, prvog čoveka Čajetine, da je vlasnik tog zemljišta Republika Srbija, pa tako ispada da je „za ovaj režim Srbija – tuđa zemlja“!Sledeći put sam, opet u organizaciji agencije „Pragma“, došao na Zlatibor kad je konačno izdata dozvola za gondolu, a pravi hit bila je izjava potpredsednice Vlade Zorane Mihajlović da „nije bilo političkih pritisaka, jer da ih je bilo, mogli bismo da ne damo dozvolu ni sad kad Čajetina ima sve papire“.To može nam se da nećemo kad god hoćemo, može nam se da hoćemo što god hoćemo i može nam se da nećemo kad god nešto nećemo – tri su pojavna oblika iste jednačine, čiji rezultat je uvek negativan. Po sve nas, a ne samo one koji sa takvom vlašću imaju nekakvog posla!