Piše Ivan Mrđen: Kako su nam pravili decu

„Najveći i najteži problem sa kojim se Srbija suočava je demografsko pitanje, zaustavljanje biološkog pada i izumiranje nacije i stvaranje uslova za porast životne snage naroda“, rekao je neslužbeni „pobednik“ izbora održanih u maju te godine, kad bez njega i 44 poslaničkih mandata njegove partije nije bilo moguće sastaviti novu vladu, a ponavljanje izbora nisu želeli ni odlazeće demokrate ni nastupajući naprednjaci.Izgleda da je tu sintagmu o „životnoj snazi naroda“ zapamtio tadašnji prvi potpredsednik Vlade, danas predsednik svega ovoga, pa je u utorak u skupštinskom zdanju apelovao da se “rađa više dece u Srbiji, jer nam nedostatak radne snage postaje sve veći problem”.“Ne znam koliko treba da platimo da bi neko imao dete. Ako treba to da radimo uradićemo, jer nam to postaje najskuplja reč u Srbiji. Nećemo da imamo radnu snagu za fabrike, nećemo da imamo ništa ako nemamo dece”, te njegove reči su izazvale mnogobrojne komentare po društvenim mrežama.Neki su se setili da je desetak dana ranije aktuelni ministar za brigu o porodici i demografiju objavio tvit da je “novac važan ako želimo da popravimo veoma lošu demografsku sliku, da ukočimo hod ka izumiranju nacije, ali novac tu apsolutno nije presudan”, navodeći primere skandinavskih uzuzetno bogatih zemalja, koje imaju jake mere stimulacije rađanja “ali… džaba, stopa rodnosti kao u Srbiji”.U gotovo neprestanom tvitovanju o Hrvatskoj, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, bližoj i daljoj istoriji, religiji, tenisu, fudbalu i “uticaju gama zraka na sablasne nevene” (naslov ovog američkog filma iz 1972. često koristim kao ilustraciju kad se na nekom važnom mestu bave nevažnim stvarima), on se još jednom dotakao svog resora, pa je dan pre “šefovog” naručivanja radnog podmlatka za fabrike koje on neumorno otvara, napisao da su “razvodi brakova jedan od veoma važnih elemenata u analizi, razumevanju izutetno lose demografske slike našeg naroda”.I još je dodao da “poslednjih godina imamo oko 35 odsto razvedenih brakova, za šta niko ne spominje materijalno stanje kao razlog, jer nije”. “Ti će mi kažeš”, imaju običaj da odbruse jogunasta deca, ali sve navedene izjave pokazuju da je problem daleko složeniji nego što bilo ko od aktuelnih političara može da razume, još manje da popravi nekakvim “merama”, sračunatim na trenutno sakupljanje jeftinih političkih poena.Na prostoru Srbije demografski problemi prisutni su više decenija, kao posledica ekonomskih, političkih, pravnih i socijalnih neprilika. Najveći demografski problemi su iseljavanje, opadanje fertiliteta, porast srednje starosti prilikom sklapanja prvog braka i kod muškaraca i kod žena, porast srednje starosti prilikom rađanja prvog deteta i veliki broj abortusa.Prema podacima koji su saopšteni početkom 2020. godine, Srbija je samo negativnim prirodnim priraštajem svake godine gubila više 30.000 stanovnika. Kad se tome doda da se svake godine iz Srbije iseli oko 15.000 stanovnika, godišnji gubici „životne snage naroda“ iznose između 45.000 i 50.000 ljudi. Za deset godina Srbija izgubi oko pola miliona stanovnika, što je četvrtina stanovništva Vojvodine ili nešto manje od trećine beogradskog regiona.„Gubili smo veliki broj stanovništva u ratovima, a sada sami neumoljivo idemo ka samouništenju. Poslednji je čas da se ovaj trend zaustavi. Zato će Vlada Srbije hitno izaći ne sa strategijom nego sa konkretnim merama za zaustavljanje biološkog nestanka Srbije“, obeć’o je Dačić. On je tom prilikom najavio niz mera za podsticanje povećanja nataliteta, od stimulisanja rađanja više dece u porodicama, preko pomoći bračnim parovima koji imaju potrebe za vantelesnom oplodnjom, veće pomoći trudnicama i porodiljama, veće društvene brige o deci, ukidanja poreza i ograničavanja trgovačkih marži za opremu za bebe...To bi baš ličilo na neke moderne države, poput Švedske i Norveške, koje rade na tome da stvore okolnosti u kojima će oni koji žele da imaju decu lakše doneti tu odluku. Pod tim okolnostima misli se na povoljne uslove u kojima bi roditelji mogli da postignu ravnotežu između posla i porodice. Neke od mera su smanjenje cene stanovanja i školovanja, promocija uloge očeva u odgajanju porodice, pružanje kvalitetnog obrazovanja, ali i pružanje podrške ženi od začeća, preko porođaja, pa i u procesu odgajanja i vaspitanja deteta…Šta im sve to vredi, što bi rek’o resorni zamlata, kad im je “stopa rodnosti kao u Srbiji”. Zato će predsednik svega ovoga da priču prekrati sa nečim što se uglavnom čini u državama sa populističkim režimima, gde pronatalitetnu politiku najčešće svode na jednokratne finansijske pomoći, po sistemu “koliko treba da platimo”.Nije tajna da su u Srbiji uslovi za rađanje u Srbiji krajnje demotivišući, kako je ovih dana sjano opisala koleginica Dragana Prica Kovačević, od diskriminacije žena prilikom zapošljavanja zbog eventualnog odlaska na porodiljsko i trudničko bolovanje, preko porođaja koji je često mučan i praćen akušerskim nasiljem, pa sve do teškog vraćanja na posao i još težeg održavanja ravnoteže između poslovnih i porodičnih obaveza:“Ako pogledamo još širu sliku, videćemo da nikakvi uslovi za bilo kakvo blagostanje ne postoje u državi u kojoj dvocifren broj vodovoda nema ispravnu vodu za piće. Ovo je, takođe, država u kojoj se podrazumeva da ćete dati ‘poklončić’ lekaru ako ne želite da čekate mesecima na pregled ili operaciju, ali i ona u kojoj se nasilje zataškava, a ponekad i odobrava. Ovo je država u kojoj nisi niko, ako ne znaš nekog ili ako ne pripadaš jednoj političkoj stranci, ali i država koja svako malo ima ‘munjevite udare’ i zveckanje oružjem.Ovo je država jeftine radne snage i prosečne plate kojoj prosek vade najbogatiji, dok ostali jedva prežive od prvog do prvog u mesecu. Predsednik dobro zna sve to. Zato je i tražio da žene rađaju decu, jer ‘neće imati ko da radi u fabrikama’, koje svako malo otvara i subvencioniše, a u kojima većina ljudi radi za 400 evra mesečno ili manje i u kojima su često loši radni uslovi. Ukratko, rodite dete, ne morate ga ni odvikavati od pelena, možda će mu uskoro opet biti potrebne kada bude morao da radi na traci bez pauze za toalet. Poruka je da su deca roba, a žene pokretni inkubatori. Sve će to predsednik platiti”, napisala je Dragana Prica Kovačević za portal 021.rsNa kraju, nije na odmet podsetiti da je predsednik svega ovoga 2016. godine, tada u svojstvu premijera kome “ne pada na pamet da se kandiduje za predsednika države”, postavljen na čelo novoosnovanog Demografskog saveta koji je trebalo da donosi mere za podsticaj rađanja. Što bi rek’o Čerčil, “kad ne znaš kako da rešiš problem – formiraj komisiju”!