10
Novinarka N1 Žaklina Tatalović bila je na Homolju, gde su u toku istražne radnje za rudnik zlata na lokalitetu Čoka Rakita, navodeći da su tamo zatekli "potpuno Divlji zapad" i podsetivši da su kolege koje su bile pre nje tamo napadnute, kao i lokalni aktivisti. Kako dodaje, napali su ih radnici JKP Belosavac, koji prevoze cisterne sa čistom vodom na vrh planine, zarad istražnih radnji, što je, kako ukazuje aktivista Ivan Milosavljević, protivzakonito.
On ističe da se korišćenjem pijaće vode za istražne radnje krši član 72 Zakona o vodama koji kaže da se voda za piće može koristiti samo za snabdevanje stanovništva, sanitarno-higijenske potrebe, napajanje stoke, za potebe industrije koja zahteva visokokvalitetnu vodu (prehrambena, farmaceutska i drugo), i potrebe malih potrošača.
Dodaje da JKP Belosavac, u kojem radi lokalno stanovništvo, isporučuje već mesecima kanadskoj kompaniji Dandi, koja sprovodi istražne radnje na Homolju, pijaću vodu.
Tatalović navodi da se na Homolju dešava „mnogo gori proces nego u Gornjim Nedeljicama“.
PROČITAJTE JOŠ:
Milosavljević dodaje da kanadska kompanija već 15 godina buši po Homolju, a u poslednje tri intenzivno, i da su za to vreme izbušili između 1.500 i 2.000 bušotina.
Kaže i da su tražili informaciju koliko je do sada fakturisano vode kompaniji Dandi za potrebe istražnih radnji, prvi put im nisu odgovorili, pa su se žalili povereniku.
Ne zna se da li postoje ugovori za donošenje pijaće vode, a ono što je naročito bizarno, da dok cisterne dovode pijaću vodu za istražne radnje za eventualni rudnik zlata, meštani Žagubice imaju restrikcije, dok selo Laznica uopšte nema vode.
Milosavljević ističe da kada ponestane pijaće vode, kompanija krade vodu iz okolnih potoka i podzemnih voda.
Takođe, navodi i da su im rekli da bi oni za potrebe istražnih radnji koristili tehničku vodu, „ali u Žagubici takve nema“.
Naglašava da na Homolju vlada bezakonje, nikakve državne institucije ne sprovode zakone, sem selektivno, „a predsednik opštine odlučuje o životu i smrti“.
Na pitanje da li se zna koliko su istražne radnje odmakle, Tatalović kaže da su očigledno dosta odmakle, „jer se nešto vadi iz zemlje, stavlja se u cisterne gde se prerađuje, pa se opet vraća u prirodu“.
Ono zbog čega meštani posebno strahuju je, dodaje, da će se koristiti cijanid, da će se procesom luženja vaditi zlato.
Milosavljević podseća na reči predsednika Srbije Aleksandra Vučića da je pronađena zlatna žila na istoku Srbije i „da nas je Bog pogledao“.
Dodaje da trenutno na Homolju ima više radnika nego radno sposobnog stanovništva, i da ima puno radnika iz Rumunije, Bugarske, Turske.
Ekipa N1 je pokušala da sazna od radnika iz JKP Belosavac odakle dovoze vodu, ali niko od njih nije želeo da govori, upućujući ih na upravu.
Aktivisti koji se bore protiv nezakonitog postupanja na Homolju su Rendžeri istočne Srbije i zaštitnici Homolja, ima ih petorica, šestorica, i oni su apelovali na „mlade muškarce, pune snage“ da im se pridruže u patroliranju planinom.
BONUS VIDEO: Voda sa devet javnih česmi u Kragujevcu nebezbedna za piće, obaveštenja nigde
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
