Podeli

Kada uđete u crvenu zonu kovid bolnice, puno je utisaka - prepliću se, sudaraju, samo se nižu. Scene, ambijent kao iz fllma, prizori kojih se svi pribojavamo. Dominira bela boja, sve blješti, puno je i zvukova koje nećete čuti u "spoljnom svetu", to su zvuci mašina koje pacijente održavaju u životu. Upečatljive su i danima odzvanjaju neke reči, pamte se i izrazi lica. Za sat vremena, koliko je ekipa Nova.rs provela u crvenoj zoni bolnice u Batajnici, nakupilo se utisaka i prizora za poveći komad života, a mi ćemo pokušati da za vas izdvojimo one najjače.

1. “Gledamo se i pitamo – ko je sledeći?”

“Deluju užasno. Jako smo tužni, a sa druge strane smo uplašeni – gledamo se, ko je sledeći”, tako nam na pitanje kako na njega deluju vesti o smrti njegovih kolega, medicinskih radnika, odgovara doktor Dejan Marković, jedan od zaposlenih u kovid bolnici u Batajnici. “Izloženi smo virusu. Svako od nas je primio vakcinu i jedva čekamo da imunitet bude u punom zamahu. Tako da ćemo malo rasterećeniji moći da uđemo u borbu sa ovim virusom”, dodaje doktor Marković. Ove reči su ujedno i opomena, da ne zaboravimo žrve zdravstvenih radnika i to da je tokom pandemije njih više od 100 izgubilo živote.

2. Baka Miroslava

Foto: Goran Srdanov/Nova.rs

Samo sačuvajte ovu decu, pomozite im da svoja interesovanja šire. Oni su naše bogatsvo, njih treba dalje negovati. Srbiji trebaju ovakva deca, ovakvi ljudi. Jata ovih belih golubova, belih anđela”. Tim rečima baka Miroslava Rakočević (86) iskazuje svoju ogromnu zahvalnost osoblju koje o njoj brine u bolnici u Batajnici. Ova učiteljica u penziji, svojim emotivnim rečima pomaže lekarima da izdrže i potvrđuje da njihova žrtva ima smisla.

“Je l’ Vas boli, kako ste? Jedan prinosi, drugi odnosi. Gledam ih kako postupaju i kada se dele lekovi. To je neverovatno, neviđeno. Ni u jednoj bolnici to nisam imala prilike da vidim. Toliko ljubavi, toliko znanja. Neki od njih imaju samo dvadesetak godina. Ne znam gde su ih pokupili. Za to kako oni rade treba praksa, a oni je već imaju u sebi. Imaju nešto što ih čini bogatima i što ih tera da rade. Pacijenti sa mog odeljenje otišli su na nogama, a ne u vrećama, a sve zahvaljujući tome što su pažljivo negovani i paženi” zahvalna je baka Miroslava. 

3. Zvuci respiratora

Foto: Goran Srdanov/Nova.rs

Intenzivna nega, tamo borave i za dah se bore oni najteži pacijenti. Tom prostorijom odzvanjaju zvuci respiratora, aparata koji održavaju u životu. Taj pištav i nimalo prijatan zvuk služi kao opomena, alarm da život ne treba da shvatamo olako. Svaki udah je privilegija i otrežnjenje.

4. Skafanderi

Foto: Goran Srdanov/Nova.rs

Oprema koja štiti i sputava. Pod njom se znoji, pod njom je neprijatno, ali ona je nužnost. Da bi se lakše raspoznavali lekari na skafanderima imaju ispisana imena ili nadimke, podsetnik i svedočanstvo da pod tim skafanderima dišu i bitišu neka bića, neke duše koje neko čeka kod kuće.

5. Kafenisanje

Foto: Goran Srdanov/Nova.rs

Utisak može da bude i ono čega nema, a kafenisanje u bolnici u Batajnici nismo zapazili. Iako smo nedavno čuli da su pauze za kafu jedan od uzroka zaražavanja zdravstvenih radnika, sudeći po onome što smo zatekli, to ovde nije slučaj. Čak ni u lekarskoj sobi, tamo gde im je dozvoljeno da bar na minut danu dušom, nismo zatekli šoljice za kafu. Naređane su istorije bolesti pacijenata, ali na njima nema tragova soca.

*****

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar