0
Delovi Vojvodine, poput zapadne i severne Bačke, kao i severni Banat, okruzi su u kojima su zabeležene najveće stope obolevanja od svih vrsta karcinoma na 100.000 stanovnika u našoj zemlji. Ovi statistički podaci, objavljeni su od strane Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, a udruženje za podršku implementacije naučnih dostignuća u oblasti biotehnologije, medicine i farmacije „ZoryaBio“ ih je predstavilo na drugačiji način.
U pitanju je jedinstvena interaktivna mapa u Srbiji koja je dostupna svima i u kojoj je, između ostalog, porast broja obolelih obeležen tamnijom nijansom iste ili slične boje.
Primera radi, trećinu novoobolelih pacijenata od raka u Srbiji čine tri vrste kancera – rak debelog creva, pluća i dojke. Pomoću interaktivne mape može se uvideti da je najveća stopa oboljevanja na 100.000 stanovnika od raka debelog creva u severnobačkom okrugu, kada su muškarci u pitanju.
Nasuprot tome, najveću stopu oboljevanja imaju žene iz severnobanatskog, pirotskog i sremskog okruga. Isto tako, na mapi je lako uočljivo, kada je rak dojke u pitanju, da je najveća stopa obolevanja zabeležena u rasinskom, severnobanatskom i severnobačkom okrugu, jer su ovi delovi obojeni tamnijom nijansom. Za rak pluća kod muškaraca zabeležene najveće stope obolevanja su u severnobanatskom i srednjebanatskom okrugu, dok je u sremskom, srednjebanatskom, zapadnobačkom, severnobačkom okrugu najveća stopa obolevanja kada su žene u pitanju.
„Praktična upotreba ovakvih podataka koji su sadržani u statističkim izveštajima zahteva umešnost i vreme, zbog čega smo odlučili da napravimo platformu koja bi mogla da se koristi da ovakve izveštaje oživi i da podatke u njima pokrene. Zato ovaj projekat i ima naziv ‘Podaci u pokretu’. Ovaj korak, iako možda naučno i nema veliki doprinos, može imati presudan značaj kada je u pitanju praćenje i delovanje protiv određenih bolesti, kao i za planiranje aktivnosti usmerenih ka ranom otkrivanju“, objasnio je na konferenciji za medije Ljubiša Vulić, iz Udruženja za podršku implementacije naučnih dostignuća u oblasti biotehnologije, medicine i farmacije „ ZoryaBio“.
Interaktivna mapa sa podacima o malignitetima u Republici Srbiji je zasnovana na izveštaju o malignim tumorima za 2021. godinu, koji je objavio Institut za javno zdravlje Srbije.
„Pored toga što podaci iz ovog izveštaja predstavljaju uvid u vrste maligniteta od kojih boluju naši sugrađani, podaci sadržani u ovom izveštaju predstavljaju i snažan alat za planiranje preventivnih akcija i skrininga na određene vrste maligniteta. Upravo zbog toga, uvidevši potencijalni problem prilagođenosti ovih izveštaja zahtevima digitalizacije podataka, ali i mogućnosti koje ovi podaci sadrže, smatrali smo da prvi projekat Udruženja bude predstavljanje ovih podataka u interaktivnom obliku“, rekao je Vulić.
Na ovaj način, istakao je on, omogućeno je da se podaci iz velikog broja tabela učine lako pretraživim i dostupnim, a sve u cilju omogućavanja korisnicima brze i jednostavne pretraga između zaista velikog broja različitih maligniteta, ali i drugih demografskih podataka koji su povezani sa konkretnim malignitetom.
Interaktivna mapa je podeljena shodno upravnim okruzima i u ovom trenutku omogućava pretraživanje nestandardizovane stope incidencije od raka, broj umrlih, standardizovane stope incidencije od raka u Srbiji, standardizovane stope incidencije od raka na populaciju sveta, nestandardizovane stope mortaliteta od raka, standardizovane stope mortaliteta od raka na populaciju Republike Srbije i standardizovane stope mortaliteta od raka na populaciju sveta.
Pročitajte još:
Svaka od ovih izdvojenih celina sadrži dalju mogućnost pretraživanja podataka po oboljenju, a nakon odabira oboljenja – i drugih demografskih podataka, na primer po polu.
Dostojanstvo i privatnost pacijenata moraju biti na prvom mestu kako bi se obezbedilo poštovanje osnovnih prava zagarantovanih kako Ustavom, tako i svim drugim propisima, a naročito Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti.
„Ova interaktivna mapa koja prikazuje maligne bolesti po regijama, mogu koristiti ne samo zdravstvenim institucijama, već i udruženjima pacijenata. Konkretno za karcinom pluća možemo videti u kojim regijama je najveći stopa oboljevanja, pa na taj način možemo u tim okruzima da pojačamo naše aktivnosti, organizovanjem predavanja, pregleda ili skupova u saradnji sa zdravstvenim vlastima kako bi promovisali preventivne mere i pomogli da se situacija popravi“, rekla je Ćorović.
Zdravstveni sistem svake države predstavlja jedan od najsloženijih sistema, koji je od neprocenjivog značaja za pravilno funkcionisanje jedne zdrave nacije.
„Integrisani zdravstveni sistem je temelj digitalizacije zdravstva i sredstvo koje nam može služiti kao most između tradicionalnih praksi čuvanja podataka i inovativnih metodologija koje obuhvataju blokčejn i moderne tehnologije. Veoma je važno da na putu ka inovaciji svaki korak bude precizno isplaniran sa fokusom na poboljšanju kvaliteta zdravlja građana u svim krajevima države, što se i može ostvariti uz adekvatnu decentralizaciju“, istakla je dr Emilija Vuković, ekspertkinja za digitalizaciju u zdravstvu.
Digitalizacija i napredak tehnologije otvaraju pitanje zaštite podataka o ličnosti, koji postaju sve izloženiji rizicima i podložniji mogućim zloupotrebama.
„Značaj zaštite podataka je posebno izražen u zdravstvenom sektoru, odnosno kod obrade zdravstvenih podataka, imajući u vidu da je reč o naročito osetljivim podacima. Stoga je važno da se svaka obrada podataka, a posebno zdravstvenih i ostalih osetljivih podataka, vrši u skladu sa važećim propisima i uz primenu odgovarajućih mera zaštite. Isključivo na taj način se mogu koristiti pozitivne strane tehnološkog napretka, a da se pri tom rizici potencijalnih povreda podataka o ličnosti svedu na najmanju meru“, rekala je Aleksandra Stećuk, advokat za zaštitu podataka o ličnosti.
***
BONUS VIDEO: Gužva na Institutu za onkologiju
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
