Dekani Filološkog, Matematičkog, Filozofskog, Hemijskog, Biološkog, Fizičkog, Geografskog i Fakulteta za fizičku hemiju nedavno su održali sastanke na kojima su razgovarali o tome kako motivisati mlade da upisuju nastavničke fakultete. Stipendije, veće plate i vraćanje ugleda prosvetnim radnicima jesu ključni modeli koje dekani beogradskih fakulteta predlažu za spas srpske prosvete. Ipak, dekan Učiteljskog fakulteta prof. Danimir Mandić, koji se priključio inicijativi svojih kolega, dodao bi još jednu, ne manje važnu stavku zbog koje bi, kako kaže za Nova.rs, više studenata upisivalo nastavničke fakultete, a to su – stanovi za prosvetne radnike.
„Ako imamo stanove za policiju i za vojsku, zašto ne bismo imali i za prosvetne radnike koji će da obrazuju sve buduće naraštaje? Mi ćemo morati i da stipendiramo studente koji se opredeljuju za studiranje na nastavničkim fakultetima, a posebno za one koji biraju deficitarna zanimanja. Morali bismo da shvatimo da je uvek dobro proaktivno delovati i obezbediti uslove kako ne bi došlo do nedostatka prosvetnih radnika i stimulisati ih da na pravi način rade svoj posao“, kaže profesor Mandić.
Ako želimo da maturanti upisuju učiteljski, ali i druge nastavničke fakultete, potrebno je pod hitno poboljšati materijalni status nastavnika.
„To jeste jedan od bitnih parametara da bi nastavnik bio spreman i motivisan da kvalitetnije obavlja svoj posao. Međutim, potrebno je nizom mera vratiti raniji ugled i status prosvetnih radnika u društvu. Mnogi nastavnici bi i u nepovoljnijim materijalnim i drugim uslovima kvalitetnije obavljali svoju pedagošku delatnost ako bi imali onaj status i ugled koji im zbog društvene važnosti ove profesije objektivno pripada. U pojedinim zemljama kao u Finskoj, prosvetni radnici su na samom vrhu rang liste uglednih profesija. Mnogi pojedinci koji se neće baviti ovim pozivom završavaju pedagoške fakultete iz prestižnih razloga. kao na primer gospodin Ahtisari – ugledni državnik i diplomata“.
Veoma je važno i, naglašava dekan, unaprediti odnos roditelja i dece prema nastavnicima koji mora, u značajnoj meri, da se promeni.
„Nije dobro da imamo roditelje koji su preambiciozni, koji svoje ambicije ostvaruju preko dece, pa onda u nekim školama imamo skoro 70% vukovaca. To će u značajnoj meri stvoriti problem prilikom rangiranja kandidata na velikoj i maloj maturi. Kakvi su nam dalji kriterijumi, odnosno šta nam je garancija da je neko nešto zaista i naučio, i da je potrebne kompetencije stekao u školovanju? Medicinski fakultet je radio jedno istraživanje i pronašao vrlo malu korelaciju između uspeha u srednjoj školi i prijemnog ispita, odnosno uspeha na prvoj godini fakulteta. To nam govori da negde neke stvari moramo da menjamo na svim nivoima obrazovanja“.
Profesor Mandić dodaje da pored učitelja i vaspitača, svi drugi nastavnici moraju da imaju temeljniju didaktičko-metodičku osposobljenost, kako bi se više vremena i stručnije bavili detetom, njegovim vaspitanjem, nego predmetom, odnosno sadržajima.
„Nastavnici se pretežno bave predmetom, odnosno sadržajima i zbog preobimnih programa, kao i zbog primene zastarelih metoda reproduktivne nastave nema dijalogizacije nastavnog procesa i stalne povratne informacije sa učenicima čime bi se podstakla njihova misaona aktivnost. Predavanja bi, kao metod monološkog pristupa, trebalo da budu prava retkost, a ona su još uvek veoma dominantna u frontalnom obliku rada koji se i danas najčešće primenjuje. Nastavnici tako nemaju vremena da razgovaraju i da vrednuju postignuća učenika, jer većinu vremena posvećuju obradi preobimnih nastavnih sadržaja, što nikako nije dobro“.
Ako pogledamo kolike su plate učitelja, nastavnika i profesora u drugim zemljama kao što su Slovenija, Hrvatska, Rusija, Kina, Engleska, videćemo da učitelj uvek ima makar 30 odsto veću platu od prosečne. Na primer, u Švajcarskoj je plata učitelja oko 7.900 dolara, a prosečna plata je 5.684 dolara.
Opstanak učitelja i nastavnika, uverava profesor Mandić, u velikoj meri zavisi od njihovog materijalnog statusa kao i mogućnosti države da ga poveća na zadovoljavajući nivo.
„Moraće da se promišlja o problemu i nedostatku nastavnika odnosno slabog interesovanja za nastavnički poziv. Nisu samo plate i program, nego ima niz nekih drugih elemenata koji doprinose nezainteresovanosti kandidata za nastavnički poziv. Moramo da vidimo iskustva država koje već primenjuju efikasnije modele i da shvatimo da moramo više da se bavimo obrazovanjem kao delatnošću od posebnog nacionalnog interesa, i da se više ulaže u obrazovanje. Bilo bi primereno da se, po uzoru na vojsku i policiju, obezbede povoljni uslovi za rešavanje stambenih pitanja prosvetnih radnika, što bi uz povećanje mesečnih primanja obezbedilo njihov bolji standard i veće interesovanje narednih generacija za obavljanje pedagoške delatnosti“, kaže profesor Mandić.
BONUS VIDEO: Prosvetari Nećemo socijalnu pomoć hoćemo ono što nam država duguje.