Jedna lepa i humana priča stiže iz korisničkog centra SBB-a kada je Jelena Radenković kao agentkinja u kontakt centru primila poziv od bake Milke Bosnić koja je pozvala njihov broj kako bi potražila pomoć jer je pala u svom stanu i nije imala načina da ustane sa poda niti bilo koga ko bi mogao da joj pomogne. Jedini broj kog se setila bio je broj SBB-a, čija je inače i korisnica.
Autor: Tea Nikolić
Sama, bespomoćna, oslonjena samo na sebe, ali i na neke dobre ljude koji su spremni da pomognu. Milka Bosnić je žena koja je na jedan neobičan način dobila pomoć od jedne devojke koju nikada pre toga nije ni ponavala.
„Ja pravo da vam kažem uopšte ne mogu da objasnim sebi kako sam ja dok sam silazila, ležala sam u krevetu, polu sedala i kako sam se spustila, kako sam pala na zemlju, ja to sebi ne umem da objasnim, to su su trenuci kojih se ja ne sećam, pala sam na leđa i više nisam mogla da se podignem“, kaže baka Milka.
Gospođa Milka je provela celu noć na podu, sve do jutra kad je prošao onaj prvi šok i kada se setila jednog njoj dobro poznatog broja telefona i pozvala korisnički centar SBB-a.
„Ispričam šta je, bude Jelena na telefonu Radenković i neverovatna usledi reakcija, prvo Jelenina i vaša. Jelena odmah pozove policiju, dođu dva policajca donesu velike merdevine, dođu do malog balkona koji gleda na dvorište, popnu se na te merdevine i razbiju dva okna, mora se razbiti prozor da bi oni ušli unutra.“, kaže Milka.
Policajci su gospođu Milku podigli sa poda i odmah posle toga je došla i Hitna pomoć, na svu sreću prošla je bez težih povreda.
„Ja, zaista evo, sama situacija, kad je neko potpuno bespomoćan i onda sam napisala pismo gospodinu direktoru Miliji Zekoviću, opisala sam situaciju i poslala sam paketić sa slatkišima i čokoladama i rekla da ja stvarno nemam reči zahvalnosti.“
Brza reakcija Jelene Radenković je mnogo pomogla gospođi Milki, a kako i sama ističe ovo je događaj humanosti koji je obeležio njen život poslednjih godina.
„Korisnica je pozvala kontakt centar, dobila je mene i zamolila je da pozovemo Hitnu pomoć, saopštila mi je da je pala niz stepenice, da leži na podu, da je celu noć provela na podu, da ne može ni jednog broja telefona da se seti, ja sam je pitala da li je dobro, da li se dobro oseća, rekla mi je samo da ima bolove i da pozovem Hitnu pomoć“, kaže Jelena Radenković, agentkinja u kontakt centru SBB-a.
Posle desetak dana, gospođa Milka i Jelena su se ponovo čule, kada se ona i zahvalila na pomoći i za uzvrat kao mali znak pažnje poslala čokolade i slatkiše na adresu SBB-a.
„Svakog dana mi u kompaniji merimo zadovoljstvo naših korisnika, što je i naš najvažniji kompanijski cilj, ali ova priča ne predstavlja zadovoljstvo korisnika, već je to primer kako treba da se ponašamo i jedan dokaz ljudskosti, važno je pomoći drugima kada za to imamo priliku“, dodaje Jelena.
Inače, gospođa Milka, iako je u poznim godinama, piše knjigu o vizantijskom pojanju vezanu za manastir Žiča, koja bi za koji mesec trebala da se nađe u prodaji.
BONUS VIDEO: Jovana Lukić, DIREKTORKA SBB FONDACIJE
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare