NUNS i ANEM zamrzli članstvo u Stalnoj radnoj grupi za bezbednost novinara

Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) zvanično je obavestilo Stalnu radnu grupu za bezbednost novinara da zamrzava status u tom telu, rekao je danas pravnik NUNS-a Rade Đurić za portal Insajder. Đurić je precizirao da predstavnici NUNS-a neće prisustvovati sastancima te radne grupe ali da će nastaviti da komuniciraju sa kontakt tačkama iz tužilaštva i policije.

"Zbog odluke koja je doneta, nije moguće ostati u istom statusu kao do sada, pa ćemo taj status zamrznuti do daljeg. Na žalost, policija i tužilaštvo su i dalje puni nerazumevanja, i uočili smo brojne negativnosti i propuste u radu, posebno kad je u pitanju postupanje policije. Nastavićemo da prijavljujemo slučajeve, koristićemo mehanizam informisanja i praćenja predmeta ali druge forme poput iznošenja slučajeva i pokušaja da se rešavaju preko Radne grupe nećemo koristiti jer to nakon ove odluke više nije moguće", rekao je Đurić.

Grupa nevladinih organizacija i medijskih udruženja, među kojima je i NUNS, objavila je juče da obustavlja saradnju sa zakonodavnom i izvršnom vlašću u Srbiji zbog toga što smatra da je vlast odstupila od osnovnih demokratskih standarda i principa vladavine prava.

"Povlačimo se iz članstva, formalnog ili neformalnog, u radnim grupama Vlade i ministarstava, kao i u drugim stalnim ili ad hok telima u čiji rad smo bili uključeni. Uprkos iskrenoj volji da sprecifičnim znanjima pomognemo uspostavljanju funkcionalnijeg institucionalnog sistema, svesni smo da formalnim uključivanjem civilnog društva vlast samo nastavlja da fingira demokratske procese", navodi se u saopštenju koje je potpisalo 28 organizacija.

Potpisnici tog saopštenja su predstavnici Inicijative za ekonomska i socijalna prava A11, Alternativnog centra za devojke, Akcije protiv trgovine ljudima, Asocijacije medija, Asocijacije onlajn medija, Autonomnog ženskog centra, Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, Beogradskog centra za ljudska prava, Centra savremene politike, Evropskog pokreta u Srbiji, Femplatz-a, Građanskih inicijativa, Helsinškog odbora za ljudska prava i Inicijative mladih.

Iza saopštenje stoje i predstavnici Inicijative za prava osoba sa mentalnim invaliditetom, Kolektiva Ministarstvo prostora, JUKOM-a, Međunarodne mreže pomoći, Nacionalne koalicije za decentralizaciju, Nezavisnog društva novinara Vojvodine, Nezavisnog udruženja novinara Srbije, Partnera za demokratske promene, Mreže psihosocijalnih inovacija, Organizacije za političku ekologiju, Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu, SHARE fondacije i Fondacije "Slavko Ćuruvija".

I Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) saopštava da se pridružuje novinarskim i medijskim udruženjima koja su u utorak zamrzla učešće u radu Stalne radne grupe za bezbednost novinara. ANEM je podsetio da su zbog nepostupanja nadležnih institucija u javnom interesu, mnoge organizacije civilnog društva, među kojima novinarska i medijska udruženja, objavila da obustavljaju saradnju sa zakonodavnom i izvršnom vlašću u Srbiji. To se odnosi na svako članstvo - formalno i neformalno, u radnim grupama Vlade i ministarstvima, i u svim ostalim stalnim i ad hok radnim grupama, savetima i sličnim instrumentima državnih organa.

Među njih spadа i Stalna radna grupa za bezbednost novinara, osnovana pre skoro deset godina sporazumom Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP), Višeg javnog tužilaštva i sedam medijskih i novinarskih udruženja. ANEM je naveo da je razlog za obustavljanje njegovog učešća u tom telu "manja efikasnost u procesuiranju napada na novinare" tokom 2024. godine za šta "odgovornost snose sve nadležne institucije, a pre svega MUP".

Naveli su da su javna tužilaštva 2024. formirala 62 predmeta u vezi s bezbednošću novinara, da u 34 policija nije odgovorila na zahteve tužilaštva da se prikupe i dostave informacije, a ;da su u pet slučajeva tužilaštva u nekoliko navrata "podsećala policiju na podnete zahteve, ali nisu dobili nikakav odgovor".

ANEM kaže da je time ;duže vreme periodu bilo onemogućeno da .Ukazali su da je, nažalost, "jedna od posledica ovog nečinjenja je da tužilaštva ;adekvatno procesuiraju odgovorne za pojedine napade na novinare, "po pravilu one koji su izazivali najveću pažnju javnosti".

Navodi se da su tako "neprihvatljivo ignorisani očigledni i lako dokazivi napada na Vuka Cvijića odnosno Dinka Gruhonjića". ANEM kaže da je i ranije bilo toga da policija ne dostavi tražena obaveštenja - 2023. je bilo 14 takvih slučajeva, ali sada "podaci iz ove godine ukazuju na dramatičnu situaciju koja jedino može da se razume kao svesna neefikasnost institucija".

Navedeno je da su javna tužilaštva u 14 od 17 formalno rešenih slučajeva donela odluku da se odbace krivične prijave. ANEM kaže da je od 62 predmeta 2024. godine, samo u jednom doneta osuđujuća presuda, a 2023. ih je bilo 12.

Pored toga, sudovi su 2024. u dva predmeta doneli odluku da osumnjičenima za pretnje novinarima bude omogućena odbrana iz kućnog pritvora s "nanogicom" i u oba slučaja su ta lica ;pobegla te i dalje predstavljaju pretnju novinarima, piše u saopštenju.

ANEM je naveo da veruje da će se vrlo brzo naći rešenje koja će omogućiti nastavak zajedničke borbe za fundamentalne demokratske vrednosti i principe, kao što su sloboda medija, sloboda izražavanja i bezbednost novinara i drugih medijskih radnika.