Novinarima “Južnih vesti” upućene pretnje smrću

Društvo 24. Dec. 202019:18
Share:
Foto: N1

Dan nakon objavljene vesti o tome da je 62-godišnjak iz Bora, dok je obezbeđivao prostor jedne firme u Nišu, uočio grupu muškaraca koja mu se približava i nakon upozorenja da se udalje sa placa firme ispalio nekoliko hitaca i lakše povredio 22-godišnjaka, sa iste IP adrese novinarima Južnih vesti u komentarima na sajtu upućeno je više pretnji.

“Najiskrenije želim celoj redakciji Južnih vesti divljačko silovanje njihove dece od strane migranata dok ne crknu”, jedna je od više pretećih poruka koje su sa iste IP adrese upućene novinarima u komentarima ispod teksta. Sa iste IP adrese novinarima Južnih vesti stigle su i pretnje smrću da ih “treba obesiti uz javni prenos” i da ih “treba pokačiti na jelku ko ukrase”.

U niškoj policiji kažu da je Osnovno javno tužilaštvo delo kvalifikovalo kao ugrožavanje sigurnosti, a izveštaj je dostavljen Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal, pišu Južne vesti.

U niškoj policiji, kojoj su pretnje prijavljene, kažu da su obavestili o tome Osnovno javno tužilaštvo u Nišu, koje je delo kvalifikovalo kao ugrožavanje sigurnosti.

“I naložilo je da se izveštaj dostavi Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal, što je i učinjeno”, dodaju u policiji.

Kada je reč o načinu na koji su Južne vesti izveštavale o ovom događaju, novinarka i članica Saveta za štampu Tamara Skrozza napominje da bi nacionalna pripadnost, ideološko opredeljenje, seksualna orijentacija ili bilo koje lično svojstvo osobe osumnjičene da je počinila neko krivično delo ili žrtve krivičnog dela, trebalo da se pomene samo u slučaju da to krivično delo ima direktne veze s prirodom počinjenog.

“Ako je, na primer, radikalni desničar prebio pripadnika LGBT zajednice, skinhed ubio Roma i slično. To su situacije u kojima je prebijanje ili ubistvo najneposrednije povezano sa krivičnim delom”, pojašnjava.

Ističe da u situaciji na koju se odnosi pomenuta vest – osumnjičeni nije napao migranta zato što je migrant, niti je imao bilo koju vrstu problema s migrantima kao takvim, već je branio imovinu i pucao u grupu ljudi koji su predstavljali pretnju.

“Isto bi učinio i da su u pitanju bili Srbi, Hrvati, Crnogorci ili Indijanci. Pitanje je čak da li je u tom trenutku mogao i da, na osnovu fizičkog izgleda, proceni odakle su došli ljudi za koje je posumnjao da bi mogli da ga ugroze”, napominje.

Zaključuje da je svaki medij koji je u ovom slučaju prećutao etničku pripadnost povređenog, postupio u skladu s profesionalnim standardima – ne zbog navodne “zaštite” migranata ili bilo čega sličnog, već naprosto zato što ovo krivično delo nema ama baš nikakve veze s poreklom žrtve.

Redakcija Južnih vesti nastaviće da izveštava u skladu sa pravilima profesije, a ne u skladu sa raspoloženjem ekstremnih pojedinaca ili grupa uvek spremnih da od novinara i njihovih porodica prave mete, kaže urednica Južnih vesti Gordana Bjeletić.

“Očekujemo da čovek koji je na ovakav način pisao o maloletnoj deci ljudi zaposlenih u našoj redakciji bude pronađen što pre, jer javnost treba da zna ko krijući se iza lažnih imena ugrožava sigurnost novinara. Oni, inače, svaki svoj tekst potpišu i nedopustivo je da bilo čiji mir i sigurnost budu ugroženi zbog profesionalnog rada”, kaže Bjeletić.

Komentari

Your comment