Postavljanjem kamena temeljca za izgradnju kovid bolnice u Novom Sadu nastavljen je niz misterioznih "hitnih" javnih nabavki u Srbiji, o kojima samo Aleskandar Vučić i odabrana družina znaju koliko šta košta i koje firme dobijaju milionske poslove.
Međutim, nije iznenađenje da se na gradilištu na Mišeluku nalaze mašine privatne firme „Bauwesen“, omiljenog SNS izvođača, preko koje je svojevremeno iz rudarskog basena „Kolubara“ izvučeno oko dva miliona evra. Od tada, ova lazarevačka firma je prema podacima APR u više navrata menjala ime i vlasnika, ali i sklopila više od 60 ugovora sa državom, uprkos tome što se istovremeno nalazila na crnoj listi Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture zbog nepoštovanja ugovorenih rokova i obaveza.
Novosadska bolnica biće treća kovid bolnica u Srbiji koja bi naknadno trebalo da postane gradska, nezavisna od Kliničkog centra Vojvodine. Radovi su zvanično počeli 1. maja, a planirano je da budu završeni do 1. septembra. Za razliku od bolnica u Batajnici i Kruševcu javnost je saznala, doduše preko Instagram naloga Siniše Malog, da će novosadska bolnica koštati 4, 15 milijardi dinara. Od te sume, nepoznato je koliki deo će otići „Bauwesenu“, koji je i ovaj posao očigledno dobio direktnom pogodbom, bez tendera.
Ova firma osnovana je u junu 2007. godine kao „Laz krivaja“ iz Lazarevca da bi tri meseca kasnije promenila ime u „No 2 Joker“. Tada su, prema navodima “Pištaljke” promenjeni osnivač i direktor preduzeća, tako da je umesto Zorana Kuzmanovića kao novi osnivač i direktor u APR-u unet Dejan Živanović, koji je u APR istovremeno registrovan kao vlasnik Samostalne ugostiteljske radnje „Noćni bar“ na istoj adresi.
U martu 2010. godine Živanović menja ime firme u „Bauwesen“, a naredne godine biva uhapšen pod optužbom da je bio u grupi privatnika koji su, u saradnji sa direktorima RB „Kolubara“, oštetili ovaj ogranak EPS-a za oko dva miliona evra prilikom iznajmljivanja mehanizacije. Tri godine kasnije Živanović navodno izlazi iz firme, a „Bauwesen“ prema APR postaje vlasništvo izvesnog Borivoja Trifunovića. Za svo to vreme, ovo privatno preduzeće se zbog poreskog duga od preko 100 miliona dinara nalazi na listi najvećih dužnika, a 2019. i na crnoj listi Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, zbog nepoštovanja ugovorenih rokova i obaveza.
No uprkos svemu, preduzeće sa državom posluje neometano. Prema podacima BIRN – a, „Bauwesen“ je nosilac posla na projektima vrednim preko 798 miliona dinara, odnosno 6,7 miliona evra, u periodu od 2014. do kraja 2019. godine. U pitanju su samo projekti za obnovu javne infrastrukture kroz Kancelariju za upravljanje javnim ulaganjima, dok “Bauwesen” sa državom radi na različitim projektima rekonstrukcija trgova i ulica širom zemlje.
Ovoj firmi povereno je ukupno 60 projekata, koji uključuju projekte vrednosti više od 23 miliona evra, navodi BIRN. Firma iz Lazarevca angažovana je i na izgradnji pasarele koja spaja Kalemegdan i beogradsko pristanište, na radovima Karađorđevoj ulici i na Bulevaru patrijarha Pavla u Beogradu, kao i izgradnji dela autobuske stanice na Novom Beogradu, gde je završetak radova odlagan više od deset puta. Ista firma angažovana je na još uvek nedovršenoj izgradnji trga u Leskovcu, kao i uređenju trga Kralja Milana u Nišu, gde je gradska uprava najavila raskidanje ugovora vrednog 50 miliona dinara zbog nepoštovanja rokova.
Uprkos silnim poslovima i probijanju rokova, „Bauwesen“ je bio i jedan od tri ponuđača za izgradnju i prve dve kovid bolnice u Srbiji. Međutim, zbog visine ponude pravno – formalno, ova firma nije dobila posao od države, ali ih to nije sprečilo da u radovima učestvuju kao podizvođači. Iako Zakon o javnim nabavkama brani da ponuđač, koji se samostalno prijavio na tender, istovremeno učestvuje u zajedničkoj ponudi ili kao podizvođač, istraživanje CINS-a pokazuje da je „Bauwesen“ postao podizvođač i u izgradnji ovih bolnica.
Predsednik Koalicije za nadzor javnih finansija Dragan Dobrašinović pojašnjava da ovo nezakonito poslovanje obezbeđuje “kartelski dogovor” između izvođača.
„Oni praktično zatvore tu tržište, dogovaraju svoje delove poslova. Dobiće jedan, drugi ili treći, oni verovatno unapred i znaju ko će da dobije i za svakog od njih tu ima mesta. Svako od njih se ugrađuje za svoj deo posla i svoj deo prihoda“, rekao je Dobrašinović za CINS.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare