Kako se bliži početak školske godine, tako su i učestaliji apeli da se vakcinišu đaci stariji 12 godina. Istovremeno, vakcinisano je samo 50 posto nastavnika. Struka, ipak, ističe da se vakcinacijom dece ne gradi kolektivni imunitet. Sagovornici Nove su jednoglasni i poručuju da bi prvo trebalo da se vakcinišu nastavnici i svi iz starije populacije - to bi trebalo da bude prioritet kako bi školska godina mogla da bude što regularnija.
U škole je nedavno stigao dopis Ministarstva prosvete u kojem se navodi da se „snažno preporučuje“ vakcinacija đaka starijih od 12 godina. Prethodno je buru među roditeljima podigla izjava člana Kriznog štaba, epidemiologa, Predraga Kona koji je rekao da je jedino logično rešenje koje vidi za početak školske godine odvajanje vakcinisanih od nevakcinisanih učenika starijih od 12 godina – oni koji su primili vakcinu da idu na nastavu, a oni koji nisu da budu na onlajn nastavi.
„Ne možete da ostavljate zajedno zaštićene i nezaštićene, i to prvenstveno u interesu nezaštićenih“, kazao je Kon, a preneli su mediji. Brojni negativni komentari na društvenim mrežama, uz podsećanje da vakcinacija nije obavezna, očigledno su naterali Krizni štab da malo spusti loptu i utiša ton, pa se čula i izjava potpuno drugačijeg konteksta.
“Ne možemo pritiskati đake starije od 12 godina da se vakcinišu, a da pritom nema ni približno onome što bismo želeli kod njihovih roditelja ili prosvetnih radnika”, rekao je epidemiolig i Konov kolega iz Kriznog štaba Branislav Tiodorović.
Sagovornici Nove kažu da vakcinacija dece ne bi trebalo da bude prioritet. Iskusna epidemiološkinja Ana Gligić kaže da bi sa vakcinacijom đaka trebalo još malo sačekati.
„To ne sme da bude ucenjivački. Praviti dva tabora među decom, vakcinisane i nevakcinisane, to je vrlo opasno i to ne bi smelo da se radi“, poručuje Gligić za Novu.
Dečji pulmolog iz Tiršove Snežana Rsovac podseća da među zaraženima i dalje dominiraju starije osobe i da deca iamju slabiju kliničku sliku.
„Vakcina je odobrema od 12 godine, to je preporuka, a ne obavezna vakcinacija. Svakom detetu se pristupa individualno. Važniji je podatak da poulacija između 20 i 40 ima nisku stopu vakcinacij i oni bi trebalo da se masovnije vakcinišu. Vakcinacija dece je korak iza. Prvo studenti i mlađe osobe, a onda će i deca biti na neki način zaštićena „, jasna je doktorka Rsovac u izjavi za Novu.
Ona, ipak ukazuje na to da se Fajzerova vakcina pokazala potpuno sigurnom za uzrast stariji od 12 godina i roditelji koji to žele mogu bez bojazni da vakcinišu svoju decu.
Virusološkinja i članica Kriznog štaba Tanja Jovanović upućuje apel prosvetarima.
„Prvo treba vakcinisati prosvetne radnike, pa tek posle toga decu. Prosvetni radnici su u većem riziku, jer dolaze u kontakt sa većim brojem osoba i stariji su od đaka, pa je i klinička slika kod njih teža. Zato pre svega apel za one koji su zaposleni u proveti da se vakciišu“, zaključuje Jovanović.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar